Pojava do koje nužno dolazi kada se klinci,kojima je glavni provod opijanje,dogovaraju pred roditeljima kada,gde i kako će se opiti.
*Zvoni telefon,javlja se klinac i prinudjen je da razgovara u dnevnoj sobi,jer su mu roditelji zabranili da nosi fiksni telefon u svoju sobu zbog telefonskog računa koji je prošli mesec napravio.
- E ćao,ja sam.
- Dolazim,naravno.
- A koje filmove cemo sad da gledamo?
- Ma nemoj taj,znaš kako se onaj prošli put ispovraćao dok smo taj gledali...
- Pa nemam nijedan dobar kod kuće,da svratim da kupim neki usput?Taman mogu i neke kokice,da imamo nešto da grickamo.
- U stvari, imam neke klipove što smo još onomad kupili,mogu njih da ponesem,u slučaju da nam nestane filmova.
- A u koji kućni biskop idemo?
- A njegovi roditelji nisu u tom bioskopu?
- Odlično,stižem za desetak minuta.
Roditelji - Ko je to bio sine?
Klinac - Ma onaj moj drug,dogovaramo se da gledamo neke filmove u kucnom bioskop kod jednog drugog druga.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.