Lik koji prodaje sitne džidža-bidže (šnale, igračke, nalepnice, postere, priveske i sl.) na uličnoj tezgi. Radost za svako dete od 4-10 godina i pravi majstor da roditeljima izbije lovu iz džepa prodajući im nešto što će njihovoj deci dosaditi posle 2-3 nedelje. Najveća ekspanzija džidžara je bila od druge polovine 80-ih do početka 90-ih godina 20. veka.
Na našu žalost, današnja omladina uglavnom misli da je džidžar lik koji prodaje marihuanu (žargonski džidža), a da nemaju pojma odakle taj izraz zaista potiče, jer pravih džidžara je sve manje.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.