Džilas

Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.

Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.

Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,

Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.

Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.