Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
Čest nadimak kod šumadijske unučadi, nadenut od strane njihovih baba kao rezultat transformacije česte uzrečice "živ mi - ži`mi - džimi".
Deder džimi, dodaj babi komat `leba...
Lik iz američkih serija i filmova koji je, preko španskih uspeo da se pojavi u turskim serijama, sa prilagođenim imenom - Džem ili Džam. Uloga mu je ista a isto i izgleda, osim što turski baja ima bradu i zulufe a neretko je i oblepljen bombama na kraju serije nakon što ga ostave tri od četiri žene. Kako je glavni jebač američkih serija uspeo da dogura do turskih, ne zna se. Jedino pitanje je - u čije serije će Džimi slededeće da se preseli i da osvaja ženska srca?
Džimi ( Gym-i ) je osoba koja u teretani jede, kaki, piški, spava... Najbolji prijatelji su mu drugi Džimiji. Lako se prepoznaju ne samo medju sobom nego i medju drugima. Glavna tema svakog Džimija jeste Gym ili drugi izvesni Džimi koga obavezno karakteriše ulazak na kant, na sva vrata, koja su mu uvek otvorena, kod svakog drugog Džimija. Nedostatak mozga obicno nadoknadjuju viškom mišićne mase...
Osoba A ( Ne-Džimi ) : E gde si brate sto godina?
Osoba B ( Džimi ) : Ma evo kreno da kupim neki whey, amino-kiseline, kreatin, energy-boost itd. pa idem u teretanu.
Osoba A ( Ne-Džimi - U nemogućnosti da se nadoveže na razgovor, obično daje potvrdan odgovor na ono što je rekao Džimi ) : Aha...
Pravo ime Ranko Stanić, legendarni krajiški kantautor i jedan od najpoznatijih naslednika balkanskog evergrina. Tekstovi i glas koji pred očima stvaraju planinske delove Krajine i mnoge neprežaljene ljubavi, često izgubljene na dnu čaša vina iz kojih je Džimi pio usled svog boemskog života. Poslednji bluzer krajiških pesama poznat je i po saradnji sa krajiškom Aretom Frenklin- Ćanom, iz koje se izrodio legendarni hit 'Krajiška ljubav', koji je po rečima Bila Kokerbija, čuvenog urednika 'Čikago bluz tribjuna', vratio sve ljubitelje džeza, soula i bluza u prošlost i podsetio ih na briljantni duet gospođe Frenklin i Reja Čarlsa. Treba i napomenuti da je pesma bila hit na festivalima u Nju Orleansu i okolini.
