Kada neko zapadne u ozbiljne probleme koje ne može nikako da reši,
kada razbija glavu razmišljajući o tome šta da radi i kako da se izvuče,
a ti mu jednom rečenicom ili jednim potezom pokažeš rešenje,
možeš slobodno da kažeš: E to košta.
Tvoje znanje, tvoje iskustvo ili tvoja inteligencija, to je ono što vredi i što košta.
- Pa jebem im mater nenormalnu! Treba da pravimo neke stepenice za Japance,
a one treba da budu velike po deset centimetra. Nisu valjda svi ti Japanci kepeci?
Nije valjda da su im stopala po deset centimetara? Ovde jebe lud zbunjenog.
- Pogledaj malo bolje taj crtež, verovatno su ti mere date u inčima.
- Inči? Jeste jebote. Tako ima logike. Dobro si se to setio.
- E to košta. Za to moje znanje me plaćaju. A ti ćeš da platiš turu posle posla.
- Ma važi...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.