E u toj kafani..

- Деда, јуче сам био у кафани први пут, зове се "Код Пере"..
- Е, у тој кафани је настао твој отац, сад ћу да ти испричам..
(клинац знатижељно гледа, деда наставља причу..)
- Је л' си видео ону зелену ограду јуче, не знам да л' је још тамо...
- Јесам.
- Важна чињеница је да сам ја ту ограду саградио, то јест, попио.
- Кууул.
- Овако, једно вече, мој кум Жарко и ја само отишли тамо, да пијемо.. Тамо је радила твоја бака, она ме је јурила, управо због оне важне чињенице што сам ти рекао мало пре.
- Мхм.
- Баба је имала сисе као Цеца сад, и ја сам стално ишао око ње. Једно вече сам јој, онако пијан, дао бакшиш око 100 марака, и она је скочила на мене, пуф, девет месеци, и ето твог тате.
- Аха, и која је поента свега тога?
- Поента је мали да бежиш од конобарица што више можеш. Иди ми донеси сад бесендин један, сваки пут кад се сетим, преседне ми.