
Почетак сваке занимљиве приче деде, оца или чак вас. Следи једна дуга прича, која углавном веома пуно заплета, и увек се завршава неком поуком.
- Деда, јуче сам био у кафани први пут, зове се "Код Пере"..
- Е, у тој кафани је настао твој отац, сад ћу да ти испричам..
(клинац знатижељно гледа, деда наставља причу..)
- Је л' си видео ону зелену ограду јуче, не знам да л' је још тамо...
- Јесам.
- Важна чињеница је да сам ја ту ограду саградио, то јест, попио.
- Кууул.
- Овако, једно вече, мој кум Жарко и ја само отишли тамо, да пијемо.. Тамо је радила твоја бака, она ме је јурила, управо због оне важне чињенице што сам ти рекао мало пре.
- Мхм.
- Баба је имала сисе као Цеца сад, и ја сам стално ишао око ње. Једно вече сам јој, онако пијан, дао бакшиш око 100 марака, и она је скочила на мене, пуф, девет месеци, и ето твог тате.
- Аха, и која је поента свега тога?
- Поента је мали да бежиш од конобарица што више можеш. Иди ми донеси сад бесендин један, сваки пут кад се сетим, преседне ми.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Хахаха, донеси деди бенседин и не спомињи му више кафану :)
++
никад више. :) фала