Efekat buljenja u jednu instant zvezdu

Nit sam bio po velikim bratovima, slagalicama, menjanjima zena i mom dnevniku(valjda se tako zvalo ono na b92 od pre neku godinu), pa zato i ne mogu iz ugla neke instant(5 minuta slave, dodjes, odes i gotovo) zvezde da govorim, al mogu da govorim iz ugla zabuljenog posmatraca.
Danas je toliko realiti shoua da nesvesno(ako ne pratite to, nego pod uticajem okoline) i svega toga budete okruzeni nekim novim nebitnim ljudima koji se pojavljuju svaki dan u vasem zivotu. Pa morate nekog nesvesno zapamtiti! Danas mu i dodje ko cilj da se pojavis na tv u nekoj real ili kviz formi (pa cak i da si gledalac stalni kod Kalinica, i nametljivi posmatrac svake dodele grand automobila za najmanju licitiranu ponudu). Neko jos sto ne istampa vizit kartu sa imenom emisije gde je bio.
E sad, ako te instant zvezde misle da buljimo u njih zato sto su one poznate, neko i nesto, varaju se, mi buljimo jer su nam poznate od negde, a ne pada nam na pamet TV, nego nam pada urodjena kultura da pridjemo poznatom i pozdravimo se s njim, da ga ne iskuliramo.
Al ne mozemo da se setimo, pa nagadjamo.
A kad instant zvezda sazna gorku istinu da ona za nas nije nista vise od nekog koga vidjamo svaki dan kad izadjemo napolje, taj momenat je priceless...