Sada si pao najniže.
Postati Ejvon gospodin znači priznati da si lenj ili nesposoban za bilo kakav pošten, težak, ili barem unosan posao. Uvaljivati preparfemisanu kozmetiku ili ružnu bižuteriju babama ili klinkama na onim seansama po stanovima, i lagati ih da se radi o ekskluzivi, kraj je samopoštovanja svakog muškarca, ako ne računamo metroseksualce, homoseksualce, i ostale netradicionalne seksualce kojima se to ne uzima za zlo.
Posle ovoga il se trgneš i isplivaš, ili napuniš džepove kamenjem i odeš na plivanje. Nema treće.
Miloš Marković, godina 48, ostao je bez posla. Bugarin koji je kupio fabriku odlučio je da mu ne treba još jedan komercijalista iz kancelarije koji je zadnji posao sklopio još za vreme SFRJ.
Našavši se na raskrsnici, Miloš se pitao šta mu je dalje činiti. Od motike je ruke digao u svojoj petnaestoj godini, kada je pobegao u grad da uči srednju Ekonomsku školu, i nije joj je vraćao od tad. U ove kompujtere se ne razume, a i ne interesuje ga sad da uči. Od svastike je slučajno saznao da postoji i profesija koja se zove Ejvon gospodin, i da je to u suštini komercijala.
Hmmm... Ejvon gospodin... Kad je u samom nazivu posla "gospodin", mora da se radi o finom poslu - pomisli Miloš u sebi.
Nedugo zatim, Miloš je održao svoju prvu prezentaciju pred krugom okupljenih žena i devojaka koje su mu ćerka i žena pozvale. Sin je demonstrativno napustio kuću i nije se vraćao sve do ujutro. Krenula i prodaja, Miloš dobio i zvaničnu titulu Ejvon gospodina, ali nešto nije štimalo... Pitao se da li ima nečeg čudnog u tome da heteroseksualan muškarac ženama deli savete u vezi šminkanja? Ili da proćelav gospodin u svojim skoro pedesetim priča koji je šampon najbolji za gustu kosu? Kada je ukapirao da se razume i u bižuteriju i da zna da li je za Dan zaljubljenih bolje nositi srculenca na narukvici ili na ušima, nešto se u njemu slomilo.
Otišao je do reke, seo na ogradu mosta, i zapalio cigaretu. Nije hteo da se ubije, samo je hteo da dobro razmisli o svemu. Uz prisustvo realne mogućnosti pada u hladnu reku, misli su mu bile bistrije. Gde je zapelo? Kako je moguće da je napravio toliki kompromis? Da li mu je izbor zaista toliko sužen?
Vratio se kući, rekao ženi da mu razduži kozmetiku, i da od sutra više nije Ejvon gospodin. Otišao je u kafanu sa Miškom, drugom još iz srednje škole, i razvalio se od vinjaka i promuklog falširanja lokalne prevaljke.
Ujutro je naterao sina da mu potraži poslove na Internetu. Jedino što je našao a da je bilo iole pristojno je prodavanje reklamnog prostora za lokalnu televiziju. Plata po učinku.
Izvadio je svoje tamnoplavo odelo iz onih srećnijih vremena, obukao belu košulju i crvenu kravatu, namazao cipele imalinom i spremio se za dobro tabananje po radnjama u pokušaju da proda reklame.
Miloš Marković, godina 50, ponovo se osetio čovekom.
