
Вербални бромазепам који се даје узрујаној раји крај малих и не тако малих екрана, и то без рецепта. Сервирају га напети новинарски извештавачи са лица места, док се у кадру уместо поменутих екипа најчешће налази страдала, или у процесу страдања, природа задешена неочекиваном непогодом.
Екипе, у тренутку преноса, најчешће подразумевају мештане-добровољце и два три ватрогасца за не дај Боже, али се то никад не наглашава.
- Поштовани гледаоци, читаво мање село Бушатници захваћено је пожаром, дванаест кућа је изгорело, до сад, али екипе су на терену, нема разлога за панику...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Катастрофална поплава прети да изазове озбиљне штете и у главном граду. Екипе су на терену и чине све што је у њиховој моћи.
- Види, ћале, ће изгинемо у воду ахахахах, то све због пројекта Београд на води ахахаа.
- Шаљиво сине, иди сад једи стиропор, пусти тату да гледа вести.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Хало, ви сте једини дежурни, а пола сата зовем ко ненормалан. Мојој жени је позлило, сумњамо на тровање храном, треба нам хитно помоћ!
- Да, да, ништа не брините, екипе су на терену...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.