Provodimo sve više vremena zajedno, i upoznajemo se sve bolje : gradimo medjusobno poverenje, on mi otkriva sve više njegovih mogućnosti, a ja mu pokazujem kako izgledam, govorim mu šta volim a šta ne, kako se osećam i da li sam usamljen (fb). Nikada me nije izneverio, a priča mi i pokazuje mnogo toga : nekada je bio crno beli, vremenom je učio da govori, a danas ima i boju, govori u više jezika, i sve ih prevodi kako bih ga razumeo. Nikad me ne kritikuje ako ja to ne želim - prebacimo kanal na vedrije teme, i opet smo srećni.
Od njega sam naučio toliko toga, zna neverovatne stvari o ljudima i životinjama, planetama i davnim vremenima, i toliko su zanimljive i lepe, da ne mogu da se nateram da spavam.
Sa njim mogu da igram fudbal i kada je napolju kiša, drugari, ja i naš prijatelj kockasti ekran, i tada nam ne treba niko više.
On se druži sa mnogim ljudima, i svakog dana uči sve više i više. Čoveče! kad se samo setim koliko vremena sam izgubio čitajući knjige! A mogao sam da odem na youtube i gledam šta rade pravi, živi ljudi. Mogu da vidim kako padaju, kako se igraju i smeju, prave gluposti ili bilo šta drugo, i sve to sa mojim prijateljem monitorom.
On mi uvek kaže šta želim da čujem i šta želim da znam, ne traži mi da mu kupujem poklone, da se tuširam i brijem, ne budi me dok spavam i ne traži mi mane. Prihvatili smo jedan drugog takve kakvi jesmo.
Moji prijatelji i devojka kažu da sa njim provodim previše vremena, ali ja mislim da su malo ljubomorni.
Neki ljudi čak tvrde kako će zbog nas propasti ljudi i svet, ali šta ja tu mogu? Ako drugi ljudi počnu nešto da preduzimaju, onda ću i ja. Gladne dece će u Africi biti uvek, i to se ne može promeniti. Uostalom - zašto lupati glavu oko takvih stvari? Čemu? Sinoć je bila liga šampiona, odoh da pitam mog kockastog vernog prijatelja kakve su bile utakmice. Ja sam zaspao, ali on je gledao umesto mene.
+++Dosli su!