Ekstravaganca

Имагинарни облак који се протеже простором и на нас пушта чудне текућине. Текућине обојене дугиним бојама, текућине мириса јапанске руже и процветалог јоргована. Текућине која у додиру са људском кожом узрокује жеђ, узрокује жељу за још текућине која ће лити низ наше паорске образе и копривом опрану косу. Буди жељу за достизање лутајућег облака који би нас прождрао и прожео, културно оплеменио и еманциповао. Дао нам космополитски изглед човека натопљеног кишом екстраваганце, човека изнад реализма постојећих околности, човека модерног и урбаног. Миланске писте, римски тргови, паришки театри, београдски клубови...

Али постојеће околности су окрутне и оне не дају разбити окове руралности у којима је душа. Киша екстраваганце не може да спере зној жагања буковине и кошења пашњака испод Предора. Не може да спере укус домаће раџе и јагодинског пива, празилука и травничког сира. Укус Дрине без филтера. Киша екстраваганце не кваси таквог човека, чак ни суботом увече. Такав човек носи кабаницу.