
Имагинарни облак који се протеже простором и на нас пушта чудне текућине. Текућине обојене дугиним бојама, текућине мириса јапанске руже и процветалог јоргована. Текућине која у додиру са људском кожом узрокује жеђ, узрокује жељу за још текућине која ће лити низ наше паорске образе и копривом опрану косу. Буди жељу за достизање лутајућег облака који би нас прождрао и прожео, културно оплеменио и еманциповао. Дао нам космополитски изглед човека натопљеног кишом екстраваганце, човека изнад реализма постојећих околности, човека модерног и урбаног. Миланске писте, римски тргови, паришки театри, београдски клубови...
Али постојеће околности су окрутне и оне не дају разбити окове руралности у којима је душа. Киша екстраваганце не може да спере зној жагања буковине и кошења пашњака испод Предора. Не може да спере укус домаће раџе и јагодинског пива, празилука и травничког сира. Укус Дрине без филтера. Киша екстраваганце не кваси таквог човека, чак ни суботом увече. Такав човек носи кабаницу.
- Оћемо сутра у Пластик?
- Ех, сутра морам кући, тели ми се крава, треба да помогнем.
- Е, штета. Ништа онда, други пут.
- Свакако... Други пут.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ocjenjenost na Vukajliji nikada nije bila bolja!
Bravo.
+