Eminentni navijač seoskog tima

Њушка од четрдесет па навише, без обавеза и много посла. Један од цењенијих мештана, поготово од стране својих љубимаца из клуба, јер је у своје време предводио екипу чак до општинске лиге, али даље није могао да напредује јер му је стари средио посао конобара у хотелу са три звездице. Није смео да одбије.

Лик чија реч бодрења има већу моћ од говора авганистанског муџахединског вође. Истовремено и спонзор клуба који је продавши своју најбољу свињу обезбедио тим талентованим младићима дресове за текме, два пара голманских рукавица и лопте за тренинг. Кад се добије меч, не бацају тренера у ваздух, већ њега, једног од десетак навијача на пољанчету.

Утакмице обично прати у друштву двојице пријатеља, такође угледних пољопривредника, са дозом озбиљности и шатро професионалношћу као да се ради о скаутима каквог европског гиганта. По завршетку, обичаји су увек исти. Правац задруга и сабирање утисака уз пиво и чајну кобају за набости. На рецку.