Jezik koji sastavljen of 60% Francuskih, 30% Nemackih i 10% Svedsko-Finsko-Norveskih, nakaradno izgovaranih reci.

Ovaj jezik nema pozajmice - Engleski jezik prati druge jezike kroz mracne ulice, obara ih na zemlju, i prevrce po njihovim dzepovima za koje preteklo gramaticko ili pismeno pravilo.

Zbog ove cinjenice, Engleski jezik nema jedno pravilo pisanja niti gramatike - nekada se reci pisu francuski, nekada nemacki a nekada se izmisle.

Drevni univerzalni jezik koji su prema istorijskim predanjima verno ovekovecenim u holivudskim filmovima govorile brojne istorijske licnosti pocevsi od Isusa iz Nazareta,grckih filozofa,rimskih careva,slavnih vojskovodja poput Aleksandra Makedonskog pa cak i samog Boga.Naime,prema predanju sacuvanom u filmu Deset bozjih zapovesti Bog se Mojsiju obratio na cistom engleskom jeziku koji je Mojsije navodno ucio cuvajuci ovce i citajuci oksfordski recnik sa tvrdim koricama.

Jezik koji nije osetio dodir četkice i paste za zube, jezik sa primesom jutarnjeg zadaha koji traje ceo dan.

Jezik koji vjerovatno ima najviše riječi na svijetu jer bez problema prihvata strane riječi u izvornom obliku. Tako ćete u obimnijim engleskim riječnicima pronaći i: mañana, carte blanche, zeitgeist, weltschmerz, ciao, pogrom, kefir, paprika. Kako prihvata strane riječi, tako se još lakše infiltrira u druge jezike, putem medija i naročito interneta, što dovodi do svojevrsne poplave anglicizama (vidi: poplava anglicizama).

Po pitanju gramatike, vjerovatno je jedan od najlakših jezika na svijetu, konjugacija glagola je krajnje jednostavna, a deklinacija se zadržala samo kod ličnih zamjenica. Relativna jednostavnost gramatike nije dovela do gubitka izražajnosti jezika jer je nedostatak nekih gramatičkih kategorija kompenzovan razvijenom sintaksom (u vidu velikog broja predloga i priloga), frazalnim glagolima, idiomima i velikim brojem riječi.

Ozloglašen je zbog spelovanja koje se često veoma razlikuje od izgovora. Mada ja lično tvrdim da mi to spelovanje i izgovor nikada nisu bili neki veliki problem i da sam uvijek imao jako dobru intuiciju za pogađanje izgovora riječi. Vjerujem da ni ostali nemaju velikih problema oko tog toliko izvikanog "strašnog spelovanja".

Jedna velika "prednost" engleske ortografije u odnosu na recimo njemačku, francusku ili italijansku je ta što se ona uopšte ne mora učiti. Ne mora se učiti zato što se ni ne može naučiti, jer striktnih pravila nema. Ali to zato omogućava savladavanje spelinga po osjećaju i intuiciji, što je možda čak i prirodniji način nego kod ovih drugih jezika.

Još jedna važna karakteristika engleskog je to što je on skoro potpuno neregulisan. Malo se vodi računa o "čistoti" engleskog jezika, a gramatike ne propisuju kako se treba govoriti, već opisuju kako se govori. Pošto se engleskim ne služe samo ljudi kojima je to maternji jezik nego i ogroman broj stranaca koji ladno uleću u rasprave na forumima, pišu blogove, pa čak i knjige na engleskom i unose tako u engleski malo duha svojih maternjih jezika, dolazi do toga da se engleski vrlo brzo razvija i mijenja, ali mu sve to uopšte nije slabost, već upravo znak snage i vitalnosti.

Po pitanju ljepote rijetko ga smještaju na sam vrh top lista, to je mjesto uglavnom rezervisano za milozvučne jezike poput francuskog i italijanskog, mada opet ću biti subjektivan, meni engleski jezik jako lijepo zvuči i kad žensko lijepo izgovara engleski, bila to američka ili britanska varijanta, to je naprosto seksi.

Zahvaljujući svim ovim faktorima, kao i ogromnom kulturnom, političkom i ekonomskom uticaju angloameričke civilizacije, engleski je postao globalna "lingua franca" i do te mjere je sveprisutan da kad neko na sajtovima poput ovog nešto napiše na engleskom niko ni ne očekuje prevod jer se računa da će svi razumjeti.

Jezik kojim pričaju vanzemaljci.

Језик којим нас бомбардују још од малих ногу, серијама, филмовима и цртаним, песмама, па чак и натписима. Језик који је захтевао да се некако са оног "Пиши као што говориш, читај како је написано" транслирамо на нека правила читања, где се "ц" чита као "к" (зато је мачка "кет", а не "цет"), где се два "о", читају као "у" (ту смо схватили да су врата "дор", а не "дур" - измишљена само да би нам загорчала живот), где се учење песама на енглеском језику свело на слушање и записивање како би се то читало на српском ("енд ајл невр гона денс аген, гилти филнигз гат ноу ридм, оу иц изи ту притенд, ај ноу јур нот а фул"). Океј, временом се све то лепо искристалисало. Научили смо прву, другу, па чак и трећу колону неправилних глагола, модалне глаголе, времена, упознали се чак и са "нигга" сленгом, где су пријатељи "хоумиз", кучке "бичиз", курве "хоуз", што нам је баш требало у животу. Године и године праксе, довеле су до тога да се енглески језик говори скоро беспрекорно, да се читање увежба до савршенства.

Језик који старија генерација није учила у школи, па га самим тим и скоро уопште не зна. Услед употребе оних који га "знају" и користе у свакој непотребној ситуацији да би се стекао утисак о њиховој "свестраности и интелЕгенцији" долази се до симпатичних ситуација.

Jezik koji je od srpskog preoteo poznatu izreku: