Traktor se zaustavlja pred seoskom kafanom. Iz njega izlazi ‚‚šifonjer" i kaljavim čizmama staje na prag kafane. U trenutku kada stupa u dim i memlu lokalnog centra za mentalnu relaksaciju, graja prestaje, a pevačica dobija vibrato u glasu. Mesto za stolom levo od bubnjara, iza kojeg gitarista već brka akorde, je uvek prazno. Njegovo je. On seda i podiže levu obrvu, što znači rakija. Konobar zakopčava gornje dugme košulje i prinosi mu lagano sa strane, flašu i fićok. Ubrzo zatim uzima metlu i povlači se u klozet, odakle ga posmatra kroz odškrinuta vrata. Vlasnik, iz kancelarije već zove staklorezca, a muzičari ostavljaju slepog violinistu da solira, povlačeći se u zadnji deo kafanskog dvorišta. U trenutku kada zadnji gost napušta kafanu, enterijertista uzima pepeljaru i lomi staklo na ulaznim vratima. Odmah zatim podiže sto i baca ga na šank. Stolicom razbija sve prozore na kafani, a čivilukom lomi instrumente i cepa bubnjeve. U prolazu, dok izlazi iz kafane, razbija ogledalo i polako seda na traktor. Vlasnik kači CLOSED tablu koja se ljulja na promaji, dok staklorezac pakuje staklo u svojoj radnji nedaleko odatle. Konobar izlazi iz toaleta i počinje rutinski da čisti krhotine. Enterijerista je odradio posao i uveliko spava u svojoj kući na izlazu iz sela. Žena i dvoje dece već godinama spavaju ko zna kod koga. Odavno, još od vremena kad nije bio takav.
