
Ироничан и понекад једнако иритантан одговор којим се наглашава могућност џепа да постане универзално сабирно мјесто свих изгубљених ствари.
Син: Тата, гдје је оно за ципеле?
Отац: Ево га мени у џепу.
Син: Стварно те питам, треба за десет минута да се нађем са једном цуром... Види, нема ни ципела! ААА,ГДЈЕ СУ МИ ЦИПЕЛЕ?!
Отац: Ево их исто мени ууу...џе-пу. Откуд ја знам, јебале те твоје ципеле. Видиш да покушавам поправити чесму у судопери. А запек’о овај вентил, маму му... Не да се одврнути...
Син: ШТ...ШТА...ШТА ТИ ЈЕ ТО НА НОГАМА?!
Отац: А ове ципеле тражиш? Само сам их обуо до шахта, да затворим воду. Ја мислио да су оне моје назуваче.
Син: Изгазио си их потпуно...блато...
Отац: Аха. Падала нека киша. Срећа имадох неку кошуљу при руци, да их бар мало очистим при уласку у кућу. (Хехе, са Мирином ћерком си нашао да излазиш. Читај између предака , дечко. Неће да може!)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
mudar ćale+
Životna škola vs neiskustvo
Јбг, има кад нешто мора и да остане у фамилији.
Da, mračne tajne iz prošlosti nestašnih očeva
Au, brt, kako često koristim ovo. Svaka čast.
+++