Ироничан и понекад једнако иритантан одговор којим се наглашава могућност џепа да постане универзално сабирно мјесто свих изгубљених ствари.
Син: Тата, гдје је оно за ципеле?
Отац: Ево га мени у џепу.
Син: Стварно те питам, треба за десет минута да се нађем са једном цуром... Види, нема ни ципела! ААА,ГДЈЕ СУ МИ ЦИПЕЛЕ?!
Отац: Ево их исто мени ууу...џе-пу. Откуд ја знам, јебале те твоје ципеле. Видиш да покушавам поправити чесму у судопери. А запек’о овај вентил, маму му... Не да се одврнути...
Син: ШТ...ШТА...ШТА ТИ ЈЕ ТО НА НОГАМА?!
Отац: А ове ципеле тражиш? Само сам их обуо до шахта, да затворим воду. Ја мислио да су оне моје назуваче.
Син: Изгазио си их потпуно...блато...
Отац: Аха. Падала нека киша. Срећа имадох неку кошуљу при руци, да их бар мало очистим при уласку у кућу. (Хехе, са Мирином ћерком си нашао да излазиш. Читај између предака , дечко. Неће да може!)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
mudar ćale+
Životna škola vs neiskustvo
Јбг, има кад нешто мора и да остане у фамилији.
Da, mračne tajne iz prošlosti nestašnih očeva
Au, brt, kako često koristim ovo. Svaka čast.
+++