Čeprkanje po davno balsamovanoj mumiji. Oživljavanje dobro ili ponekad veoma slabo utabane prošlosti zarad prepuštanja trenutku sreća, zadovoljstva ili najčešće tuge i melanholije uz brojne uzdahe kao reakcije tela na vaskrsnute uspomene. Beg u prošlost može biti izazvan mukotrpnom sadašnjicom, kao sve prisutnijom pojavom, ili jednostavno može služiti kao komparativno sredstvo, merilo sadašnje sreće.
Žal je ono što se uglavnom provuče na kraju svakog povratka u sadašnjost. To može biti žal za upravo posećenim vedrijim, smehom ispunjenijim vremenima, ili žal zbog uopšte povratka u neka sivija, turobnija, mračnija vremena, koja bacaju u još veću potištenosti, ali neretko i opominju da "Nije sve tako sivo", da je nekada bilo čak i gore.
Deda: Šta slušaš to sinko?
Unuk: Ma arenbi, Cvija, separe, mjuza otkida!
Deda: Nije ovo za krivak muzika sine, kad se samo setim kako smo se mi stiskali sa curicama tamo '67- '68 na igranci uz lec tvist agen. Pa posle ti ja izvedem tvoju babu na kej, kupimo pucke, ma milina. (blago razvučeni osmeh, pogled vlažnim očima zadržan na jednom kutu sobe)
Unuk: Ne znam ti ja deda te tvisteve, moram da se spremam večeras dolazi didžej Faker. Ima d' bude ludilooooooooooooooooo!Ćale: Je l' sinko šta si to kupio?
Sin: Starke, ćale, ne gubi se.
Ćale: Gde to?
Sin: Teranova. Gledaj bre kako su fensi.
Ćale: I ti ovo zoveš starkama?! Ovo ljubičasto sa šljokicama?! Kad sam bio tvojih godina moje starke su bile klasične, crne, a te tvoje su krajnje pederske!Lik1: Vidi ovo govno, baguje, ne mogu ni ribu da muvam, ovu Ivanu Inu Hot Bič.
Lik2: E kad se samo setim, ranije kad su notifikacije iskakale odozdo, sve je manje bagovalo, bilo je mnogo lakše.
Lik1: Jes' vala. Meni dođe da zaplačem.
