Kao što se, valjda, zna, evolutivni proces teži ka poboljšanju, ili tako nešto. Ali kod cigareta nije tako.
Na početku (kad sa 15ak god. kreneš da pušiš) , kupuje se marlboro dunhil i slična "zvučna" imena, naravno, radi kurčenja. I naravno svi od tebe uzimaju cigare jer želliš da što više ode, da bi se posle još više kurčio kako si neki opasan pušač. Mama i tata još ništa ne znaju.
Druga faza. E tu već ulaziš u štos, i izvaljuješ da ustvari ljude uglavnom boli kurac šta pušiš. Kupuješ "Lucky Strike" "Menphis" "Ronhil" i te malo jeftinije marke. Počinješ da brojiš koliko popušiš, i sve više se štekaš od drugova, "treba i meni da pušim, kupi sebi čoveče", navikni se na tu rečenicu. Roditelji već simnjaju.
Treća, pretposlednja faza, prelaziš na "Pall Mall" "Montecarlo" "Best" i te, skoro najjeftinije cigare. Drugovima ne daješ, jer su navikli da si štekara najgora, a i "neće da puše tu krdžu" - ko ih jebe. Ćale i keva sad već znaju, smaraju te prvih nedelju, dve maksimum, i posle se pomire s tim.
Četvrta faza. Sad već pušiš "Bond" "Drinu(bez filtera)" i uglavnom "taj rak pluća na štapiću. Imaš preko 30 godina, i ne možeš da bacaš pare na skupe cigare. Na kraju umireš od raka pluća ili od nečeg goreg.
:palim cigaru: rak pluća? Koga još boli kurac za to...
