Povratak kući na velika vrata. Jedinica mere osporavanja nečijeg talenta u matičnom okruženju. Nastaje iz iskonske potrebe učmale sredine da ne prihvati da je jedan od njih predodređen za uspeh.
Izraz nastao po uzoru na karijeru izvesnog Seska Fabregasa i njegovu tugu dok se prebacivao preko Lamanša, ono kad je s namerom krenuo u veliki London, dok je napuštao rodno mesto, a majka ga na rastanku grlila dugo, dugo. Baš dugo.
- Ovaaaj, Seske, kako da ti reknem... Zajebali smo se, brate dragi, šta da ti kažem. Slušaj, vreme ti je da se vratiš kući, skrasiš i oženiš. Dosta si klabingovo po belom svetu. Majka ti sve šapuće dok ide ulicom, a stari otac ne ide više ni na sijestu, eno ga ne izlazi iz Pablove birtije. Sestra ti se vuče sa drugim timom Espanjola, pa gde to ima. A, šta veliš ti?
- Može, Laporta, kućo. Imam samo par uslovčića, ako nije problem...
- Samo reci, komšija!
- Evo ovako: blanko ček, doživotne preplatne karte za moje naselje, ''Sagrada Familia Bazilika'' da se preimenuje u ''Krčma Fabregasa od Kuča'', onaj Krkić da napusti klub, nije hteo da podeli repić od praseta kad sam mu bio na rođendanu, za sestru - karijera Emine Jahović, za oca nova jetra i za staru majku zubi od crnca.
- Dogovoreno, evo ruke! Još nešto?
- Ah, da, i da igram samo kad se meni igra.
:A ondaaaaa sam počeo da pijeeeeem...:
