Nešto veoma sumnjivo u najavi. Varljivo, skoro nepostojeće, a opet vidljivo i jasno kao dan. Onda kada vas izjeda i nagriza crv sumnje, baš kao što vi grizete onaj topli sendvič u koji vam je ljubazna raspaljivačica sojinog roštilja, usred februara, od priloga ubacila i ovu rajsku biljku. Sumnjiv još na prvi ugriz, kada poprimi čvrstinu gumenog pirotskog opanka. Kada znate da to nije onaj avgustovski, a ipak je tu i osmehuje vam se kad god razdvojite lepinju.
- E brate, jesi video onog frajera što svira frulu, dvojnice, saksofon, klarinet, trubu, trombon i hornu i to samo nozdrvama?
- Ma daaaaj, ne verujem...
- Aj ne seri, bilo na televiziji!
- Ma gledao sam...to je neka fora garant, šta radi sa šlajmaricom? Meni bre sve to sumnjivo ko paradajz u februaru.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.