
Једна од најважнијих и најосновнијих ствари у култури Срба је да се детету у аутобусу устане, понекад и да се два места ослободе да и мајка/отац седне. Аутоматски се сва пажња и концентрација људи који су се у том моменту нашли у близини тих седишта преусмерава на дете и његова смешна питања, опажања и наравно кулирања. Овај феномен често може да прерасте у хаос општих размера где се не зна коме је најнепријатније.
*улази мајка са дететом, двоје устају, они седају*
Баба1: Уууу како си ми ти леееп! А како се ти зовеш?
*кулирање*
Мајка: 'ајде реци тети како се ти зовеш...
*кулирање*
Баба1: А што нећеш да ми кажеш како се зовеш?
*кулирање*
*смех двојице клинаца*
*баба одустаје*
После извесног времена...
Дете: Мама... А зашто овај чика носи сукњу?
Мајка: ИВАНЕ!!! СРАМ ТЕ БИЛО, ТО ЈЕ ГОСПОЂА!!!
*плач од смеха двојице клинаца*
Баба1: Ааааа, Иван значи...
Баба2: Нема везе, стварно... *тихо* Требало би ове брке да скратим...
Дете: 'ОЋУ КУЋИИИИИ!!!
Мајка: ИВАНЕ СМИРИ СЕ!!!
Баба1: Нека Иване, нека...
Дете: ААААААААААА МАМАААААААА!!!!!!!!
Мајка: Молим вас госпођо пустите му руку!
итд.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.