Једна од најважнијих и најосновнијих ствари у култури Срба је да се детету у аутобусу устане, понекад и да се два места ослободе да и мајка/отац седне. Аутоматски се сва пажња и концентрација људи који су се у том моменту нашли у близини тих седишта преусмерава на дете и његова смешна питања, опажања и наравно кулирања. Овај феномен често може да прерасте у хаос општих размера где се не зна коме је најнепријатније.
*улази мајка са дететом, двоје устају, они седају*
Баба1: Уууу како си ми ти леееп! А како се ти зовеш?
*кулирање*
Мајка: 'ајде реци тети како се ти зовеш...
*кулирање*
Баба1: А што нећеш да ми кажеш како се зовеш?
*кулирање*
*смех двојице клинаца*
*баба одустаје*
После извесног времена...
Дете: Мама... А зашто овај чика носи сукњу?
Мајка: ИВАНЕ!!! СРАМ ТЕ БИЛО, ТО ЈЕ ГОСПОЂА!!!
*плач од смеха двојице клинаца*
Баба1: Ааааа, Иван значи...
Баба2: Нема везе, стварно... *тихо* Требало би ове брке да скратим...
Дете: 'ОЋУ КУЋИИИИИ!!!
Мајка: ИВАНЕ СМИРИ СЕ!!!
Баба1: Нека Иване, нека...
Дете: ААААААААААА МАМАААААААА!!!!!!!!
Мајка: Молим вас госпођо пустите му руку!
итд.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.