
Једна од најважнијих и најосновнијих ствари у култури Срба је да се детету у аутобусу устане, понекад и да се два места ослободе да и мајка/отац седне. Аутоматски се сва пажња и концентрација људи који су се у том моменту нашли у близини тих седишта преусмерава на дете и његова смешна питања, опажања и наравно кулирања. Овај феномен често може да прерасте у хаос општих размера где се не зна коме је најнепријатније.
*улази мајка са дететом, двоје устају, они седају*
Баба1: Уууу како си ми ти леееп! А како се ти зовеш?
*кулирање*
Мајка: 'ајде реци тети како се ти зовеш...
*кулирање*
Баба1: А што нећеш да ми кажеш како се зовеш?
*кулирање*
*смех двојице клинаца*
*баба одустаје*
После извесног времена...
Дете: Мама... А зашто овај чика носи сукњу?
Мајка: ИВАНЕ!!! СРАМ ТЕ БИЛО, ТО ЈЕ ГОСПОЂА!!!
*плач од смеха двојице клинаца*
Баба1: Ааааа, Иван значи...
Баба2: Нема везе, стварно... *тихо* Требало би ове брке да скратим...
Дете: 'ОЋУ КУЋИИИИИ!!!
Мајка: ИВАНЕ СМИРИ СЕ!!!
Баба1: Нека Иване, нека...
Дете: ААААААААААА МАМАААААААА!!!!!!!!
Мајка: Молим вас госпођо пустите му руку!
итд.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.