Десети минут филма. Бар за жестоке момке. Први тип седи у ћошку, гледа у једну тачку. Гледа је. Трепнуо је. Скренуо поглед ка муви која лети око његове главе. Други тип кулира за шанком. Све му је кул, цуга виски. Трећи тип се бацио на размишљање ко ортаци кад се надувају па их ухвати ''мислилац поза''. Покушава да преброји број слова на етикети од вискија.
Педесети минут филма. У бар упада Опаки-баја-јебаће-им-кеву-сада. Гледа их. Гледају га. Гледају се. Крупни планови зајебаних ликова се смењују. Гледају се. И у осамдесетом минуту филма, брже од бабе кад угледа слободно место у бусу, Опаки-баја скаче и потеже пиштољ. This is the end Beautiful friend. Зајебани баја излази ван, сви беже од њега ко да се месец дана није купао. Он је цар!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
i svima je znojavo celo u onim krupnim kadrovima sa licima, i imaju ruzne zube i bradu od 3 dana :)
Управо тако :) али и поред свега обожавам те филмове, поготово због генијалне фотографије :)
pa naravno, to je i cela draz u tim filmovima...dobar los zao ponarcito ima te kadrove sa onim tuko ramirezom on je najjaci lik :))