Filmovi sa nesrećnim krajem

Хладно оружје притајених садиста који су недовољно меки да се задовоље прижељкивањем туђе патње, а опет далеко од хардкор нивоа да узму сатару и крену у обрачун са цивилизацијом.

Живот ко на филму, алузију на савршенство о коме многи маштају, замењује неписана парола "Филм није филм ако не потрошиш бар два паковања марамица", притом не бирајући жртве, сматрајући истим и Била Гејтса и твоју маленкост, јер aкo плачу, сви су једнаки.

Творци овог апсурда правдају своје садистичке нагоне настојањем да својим квази-уметничким делима продру у људску психу и докажу како гледање како ти испред носа кољу омиљеног јунака може умногоме побољшати твој лични живот, јербо је то уметност. Ако им при томе, плачући, псујете ситно жито и све крупније од тога, будите уверени да се они смеју. Јер, они су уметници, а класичан хепи енд увреда је за њихов овсебујни интелект.

Мурш, садисте.