Један од фрустрирајућих клишеа седме уметности.
Главни јунак, после низа перипетија и једва претекавши, коначно може да одвоји мало времена и/или новца за сношај и, док напетост расте, публика скандира, а саксофон у позадини улази у крешендо, он у једном тренутку - одустане.
Сети се супруге коју су киднаповали ванземаљци, брата близанца који је уместо њега примио сачму у слезину или дирљивих последњих речи оца, пандура, изговорених на плочнику мрачног сокака подно Бронкса, које су гласиле "Јебем ти жено мајку, што ми не опегла панцир јутрос....". И после те акутне упале емоција, не може да трси.
- Да видимо који калибар овде носиш, срце.
- Ово је три пет седам, госпођ’це.
- А шта кажеш на три-четири седам, ако ме разумеш? А?
- Овај...
- Шта је сад?
- Ма не могу... Није у реду.
- Који ти је курац бре?
- Ма овај ту, али заиста не могу... Ја сам католик и...
- Бискупе не држимо! Збогом, детективе.
:пакује утоку и излази
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Stvarno iritantna pojava, odlično pretočena u defku.
+++
Bravo, grofe biskupe!
+++
Odlicno opisano
plus
Odlicno opisano
plus
Ovo je, cenim ipak iritantnije:)
Veliki +
Jeste, ali je već definisano, lolo
Odlična defka. +
Grofe razbio si telo defke, ali stvarno +
Fala, ljudi. Jbg, u nekoj dubokosilaznoj sam putanji sa inspiracijom, ovo je još i dobro, kakvo mi smeće sve pada na pamet.
Jos par komada i gotov sam sa citanjem :)
Trebao si da razgodiš, nije ti ovo Bobić-Mojsilović, mora se dozirati, literarni sirup je to hahahah