Najgori tip ljudi na koji živ čovek može naići. U pravilu nisu iritantni sami po sebi, ali razgovor (a naročito rasprava ili dogovaranje) sa njima je ravan najgorim mukama. Pokušaj dopiranja do njihove svesti je uzaludan, ali može imati loše posledice po vaše nerve. Razlog flegmatičnosti nije bitan (glupost, blaziranost, niska tenzija). Naprosto od takvih ljudi ne možete izvući nikakvu reakciju, ma koliko se trudili. Pogled prilikom razgovora (monologa) sa njima varira od blagoteleceg do uspavanog, a odgovor sadrži neku od ovih par reči: da, ne, možda, ne znam ili u najboljem slučaju videćemo.
Primer 1:
Pokušavam se dogovoriti sa ortakom za izlazak. Inače je super lik, ali do zla boga flegma.
Ja: Čuj, brate, jel ti paše da izblejimo negde na piće, dva?
Ortak:...(uz sleganje ramenima).
Ja: Pa, ajde izjasni se, treba da znam.
Ortak: sta ja znaammm... (situacija da popizdiš)Primer 2:
Natežem se sa devojčicom s kojom sam svojedobno nešto mutio, pokušavajući da raspravim neka pitanja. Derem se, pizdim, pokušavam joj staviti do znanja da me zajebala, pokušavam dobiti bar neku reakciju. Ali neš majci, sleganje ramenima je vrhunac. I na kraju opet, ja se ziv pojedem, a ona ništa.
