Poznata, čak štaviše premda međutim, možda i jedna od najpoznatijih fontana vodoskočkog karaktera na svetu, dobila je naziv po jednom bizarnom događaju.
Elem, naš Šumadinac je onomad, sledeći starovekovno mondijalističko uputstvo da svi putevi vode u Rim, pošao kao pravi pravcati stanovnik ovog sveta da obiđe "večni grad". Kad on tamo imade šta i da vidi: vodi se narod ruku pod ruku, šeće 'vamo-'namo, okuplja se raja i pučina oko nekakve vodurine i baca kojekakve novčiće sve okrećuć' se leđnim stilom ka vodi. A naš čovek k'o naš čovek, pomisli da je to nešto kreativno i da ne škodi mladom životu, pa ti dovati i on jedan dukat što je vrgo od kuće i zabaci ga a la Vlade Divac metodom preko glave i pogodi direktno u glavu jedne od skulptura, te ti naš Milojica uzviknu: "Di trevi baš u glavu?" I tako ti fontana dobi, sad već istorijski, naziv!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovo je genijalno.
"čak štaviše premda međutim" - na zalost neki stvarno koriste u svakodnevnom govoru.
Plus od mene
hehe, kul je pričica :).
+
ha,jako fino moram reć'!