Poznata, čak štaviše premda međutim, možda i jedna od najpoznatijih fontana vodoskočkog karaktera na svetu, dobila je naziv po jednom bizarnom događaju.
Elem, naš Šumadinac je onomad, sledeći starovekovno mondijalističko uputstvo da svi putevi vode u Rim, pošao kao pravi pravcati stanovnik ovog sveta da obiđe "večni grad". Kad on tamo imade šta i da vidi: vodi se narod ruku pod ruku, šeće 'vamo-'namo, okuplja se raja i pučina oko nekakve vodurine i baca kojekakve novčiće sve okrećuć' se leđnim stilom ka vodi. A naš čovek k'o naš čovek, pomisli da je to nešto kreativno i da ne škodi mladom životu, pa ti dovati i on jedan dukat što je vrgo od kuće i zabaci ga a la Vlade Divac metodom preko glave i pogodi direktno u glavu jedne od skulptura, te ti naš Milojica uzviknu: "Di trevi baš u glavu?" I tako ti fontana dobi, sad već istorijski, naziv!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ovo je genijalno.
"čak štaviše premda međutim" - na zalost neki stvarno koriste u svakodnevnom govoru.
Plus od mene
hehe, kul je pričica :).
+
ha,jako fino moram reć'!