Први твој узвик који показује свима да си заиста жив и да мислиш сопственом главом. Заузимање за себе. Обећање самом себи да више нећеш трпети ничија срања. Прелазак из фазе "ја сам фин момак и не замерам се ником (читај - свачије јастуче за игле)" у "Боже,не знам шта ми је, пале ми се џамије" фазу. Брисање половине именика да не би био Ђука кога сви зову само кад је мука. Крик спознаје Џона Мерика у култном Линчовом филму "нисам ни слон ни било која друга животиња него људско биће". Називање спонзоруша, курви, говнара и осталог шљама правим именом. Одбацивање сваке врсте инхибиција осим оних које налаже пристојност. Преузимање ризика по први пут у животу без обзира на последице. Отпорност на туђе наметање кривице кад одговорност није твоја. Одређивање сопствених животних правила.
Спроведи у дело нешто из ове дефиниције у приватном животу и ето примера.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.