Први сусрет Џенкинса и Кобија Брајанта био је такође врло занимљив:

- Њега сам стално гледао на телевизији и дивио сам се његовом начину игре. Он је заиста велика звезда. Пред утакмицу против Лејкерса изашао сам на терен да се загрејем и распуцам и видео сам га да је на другом делу терена. Био сам веома узбуђен и пошто сам завршио пре њега пожелео сам да га упознам и да се мало испричамо пре утакмице. Сео сам на столицу поред терена и када Коби је кренуо ка свлачионици позвао сам га по имену сав усхићен. Он се за тренутак само окренуо, невољно одмахнуо главом и прошао даље. Без речи. Тада сам себи рекао да ако икада будем постао врхунски спортиста да никада нећу имати такав став.

Чарлс је потом причао и о идолима:

- Нисам имао неког кошаркашког узора, ако на то мислите. Али могу да вам кажем поред каквих људи волим да будем, каквим људима се дивим и са каквим моцима волим да се дружим. Најбољи пример за то је можда Никола Ребић – изненадио је све присутне Џенкинс овом изјавом а онда све појаснио:

- То је млад момак који мало игра, ретко добија шансу, а као један од најмлађих носи торбе и води рачуна о дресовима… Он се никада и ни на шта не жали. Никада не касни тренинг и увек даје 110 својих могућности. Максимално је посвећен и врло позитиван. Волим да будем поред таквих људи. Прошле сезоне је практично преседо педесетак утакмица, али када је добио шансу у првом колу Супер лиге убацио је 15 поена. Мислим да нисте свесни колико је то тешко, а он је то успео. Е, због свега тога га много ценим и волим да будем у његовом друштву.

Ustani majmune glupi biće jajasta
http://i.imgur.com/iScKrWe.jpg