ALI, ISKRENO.

DA bojim se, ko se ne boji? Glupa tema, cepajte lock

Требало би прво ти да напишеш своје мишљење, образложиш зашто отвараш тему и тако то.

Наравно да да.

ДА ЈЕБЕНО! али од скоро... пре неких годину дана! Седим ја за компом, око 2 ујутру и помислим на то да ћу једног дана умрети и јебено се усерем од страха! Ноге ми се одсеку и од тад се баш плашим смрти! Не желим јебено думрем бре!! НЕ ЖЕЛИМ!

Mene iskreno zanima kako ce to da izgleda , odjednom se TO desi i sta onda , dal se sve prekida , nastavlja , dal cu da osetim ...

Fejze tvoj komentar ide na moj profil koliko je dobar... Ti si bre BOG

Svoje, ne. Ali, smrti meni bliskih osoba, itekako. Što se tiče mene lično, više se plašim ozbiljnih povreda. Smrt ume i da bude blagoslov, kada pomisliš da možeš da ostaneš slep, nepokretan ili tako nešto.

Au gamby Bog iz tebe progovorio :D

ja kao fejzbukmanijak, isto!!! lol

Jok, smrt je za slabiće!

Gamby prvo da ti se izvinim ali nemoj da sereš... Svako se boji svoje smrti a ako kažeš da se ne bojiš lažeš opasno...
I ti Caro isto nije fora... Dobar si lik ali stvarno...

LOL, pod "svako" podrazumevaš sebe?

Ne bojim se smrti, al' ne bih voleo d'umrem jednom, a da iza mene nešto ostane nedovršeno. Toga se bojim. Kako gamby reče, ima i gorih stvari.

dajte ljudi. ALI, ISKRENO.
:D

To stoji.

Kontam te brate L0L, ne sprdam se ja sa mogućnosti da umrem ili da neko umre, ne omalovažavam ja život. Srt je neminovna i deo je svakodnevice ali to ne znači da treba da živomo da bi se ite bojali. Trenutno sam u fazonu, ko je jebe, imam prečih problema nego da mislim na smrt.... nadam se da me kontaš šta ti pričam...

Kontam tebe Caro, kontam i Gambyja da ste trenutno u tom ko ga jebe stanju ali ponekad vas sigurno uvati neki osećaj o kome je pričao Fejz...

Капирам да се човек више боји смрти што је старији. Можда и грешим. Ја се конкретно не бојим смрти колико се бојим патње људи који би пали у бедак кад мене не би било. Пар људи.

Шта знам. Кад је било бомбардовање, кад су ми летеле ракете непосредно изнад куће и кад су падале на 200 метара од куће, нисам чак ни трему имао. Ја и буразер смо се спрдали с тим док су баба и мајка хистерисале. Сад кад бих дошао у исту ситуацију, не би ми било свеједно сигурно. Капирам да бих се макар мало усрао. Мада, опет, ко зна.