Pesničko ćoše

  1. Поезију нећу писати

    Поезију нећу писати.
    Због писаца,
    Самозваних поета
    И свих оних несрећника који је пишу.
    Због тебе читаоче.
    Не, нећу је писати!
    Нећу је писати јер то није поезија.
    Због свих пропалих песника,
    Због свих несхваћених људи,
    И свих бораца за истину
    Који се истине боје.

    Не, поезију нећу писати.

    Због себе,
    Због других,
    Поезију нећу писати
    Због великих снова разорених
    Једним замахом крила лептира,
    Због лета пчеле,
    Који се завршава убодом
    И слетањем на одвратни, уређени травњак,
    Направљен од стране истих оних
    Који су поезију писали.

    Због неуређених маштања једног романтика,
    Због њених очи
    И због туђих хирова.
    Поезију нећу писати,
    Јер писање захтева труд,
    А поезија, поезија је лепршава и лака.

    Поезију нећу писати
    Јер је пишу несрећни људи,
    И јер не умем да пишем о лепим стварима,
    Не умем да пишем о Сунцу, киши, ветру,
    Трави, земљи, твом осмеху и плавим очима...
    Не умем, јер сам и сам несрећан,
    А поезија је лепа.

    И зато, немојте је ни ви писати.

  2. hahahahha kako nećeš brate pa napisao si upravo :D

  3. MASKARA ODALA TE DA SI PLAKALA DO ZORE

  4. usraču se.

    kaže jedna baba.
    usraču se jer sam baba.

    oh, nije li to kao čedna kap,
    kao mladić kad spazi na ulici djeve
    na ulici djeve, sestre tri su, mlade i okej

    pa prošapta slučajnom prolazniku:
    od njih tri, ja jebadoh obe.

    usraču se,
    kaže jedna baba.

  5. Лол види га Сурови, мали Сурови.

  6. jedna dosta klasična, po mom mišljenju, kakve inače ređe pišem. mada retko pišem generalno, možda 3-4 pesme godišnje.

    Mislion

    Ne misliš li da te voljah strasno besno čedno loše
    Sebičnom iskrom što žari puteve razuma krive
    Nesmirene misli, šta si sada, još u meni žive
    njino je zaraslo memljivo mračno uma ćoše

    "Ali više nije važno ni to što sam od bronze"
    Kad pogledam izgužvane namučene šake
    I ono meso u koje rado zarili ste očnjake
    Moje je, beskrvno, sivo, ne crveno, roze

    Beskrajni plavetni plavi crni okean
    Pun dna i ambisa što domi nemani
    Narvala što rogom nehotice rani
    Dala bih za jedan svetlucavi dan

    Ne dišite, vi što čekate sreću
    Jer evo je ide, samo što nije
    Da li na javi, samo u snu li je
    Držite dah, mislite "Uspeću!"

    Inače citat "ali više nije važno ni to što sam od bronze" je iz poeme jednog savršenog pesnika, ko prepozna stih, dobije 5 pluseva od mene.

  7. Bravo za Majakovskog, bravo za tebe! A sad, plusevi, molim :)
    Al stvarno mislim, bravo za tebe, Majakovski je već dovoljno priznat.

  8. Pet nagradnih pluseva je dodeljeno i zahvaljujem se na pozitivnim kritikama :3

  9. bravo malena, imas dar od boga za poeziju

  10. kroz zid čujem komšije
    zajedno se tuširaju
    trenutno imam devet otvorenih tabova

  11. Галеб

    Дајте ми крила,
    Хоћу да постанем птица...
    Птица која бежи у слободу ћутње,
    И лута пространствима далеких предела.

    И док будете чистили прашину
    С рушевина мог родног града,
    Пробудите Сунце,
    Пробудите га да обасја мастило које храни биљке,
    И открије тајне те птице,
    Птице коју је одавно прекрило лишће
    И обавила гробна тишина...

    Преко згужване хартије ставите камен,
    Спомен плочу и штит од ветра,
    Ветра који би је однео у море и заувек распршио.
    Сачувајте је!
    Подарите некој будућој птици
    Која ће ове редове можда и разумети,
    Јер она којој су писани, није.

    А сада,
    Одузмите ми крила,
    Јер због њих изгубио сам дом.

  12. Слобода

    Хтео сам слободу,
    Постао сам тамничар.
    Желео сам да други буду слободни,
    Утамничен сам.

  13. Majka

    Majka je jedna
    mnogo vredna
    i nek svako zna
    majka je jedna.

  14. Ноћ

    Сећам се оног дана,
    Кад музику труба замени синхронизован ход,
    И кад зачу се ударац млитавог тела,
    О хладан, поплочан под...

    Капима кише окупана, необуздана,
    У дугачкој белој хаљини од сатена,
    Своју игру започе смрт,
    Та необична, нестварна жена.

    За њом остаде пустош и празнина,
    И капи кише поплавише новонастало гробље,
    Где год да погледаш, ништа - тишина,
    Тишина која претвара у робље.

    Порушене су спомен плоче,
    Птице су прекрила поља мака,
    Избледело је сећање на дан,
    Остаде само дубока, мрачна рака,
    Далека прошлост - недосањани сан.

    И коначно, дође судњи дан,
    Кад музику труба мења синхронизован ход,
    Тренутак у ком моје, малаксало тело,
    Додирује хладан, поплочан под.

  15. Дођи мала
    Имам ослића
    Да ти у Чању
    Спремим котлића

  16. Sviraću ti i gitaru
    Dok oslića pečem na žaru
    U zabludi
    Da ću da ti uvalim karu

  17. "Црног лептира" на гитари пичим
    Опа лићи лићи лићи примакни се мала чичи

  18. За срце ме уједе геније млади,
    Што му новац дадох једног лепог дана
    Зар се то тако, о другови ради,
    Кирија нестаде у кабини таксија и диму кафана

Rekli o sajtu

Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.

Psiholog · 20. Februar 2011.