Koju knjigu trenutno čitaš?
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Murakami: Norveška šuma. Reko' baš da vidim koji je bre to Murakami.
Postovaću par pejdžšotova na Transferu blama posle.
Борислав Пекић - Време чуда
Matematička geografija sa osnovama astronomije, treći put...
"Kad je Niče plakao" - Irvin Jalom
Braća Karamazovi :D
Ženski logor na golom otoku.
Izvrnuta rukavica (priče) od Pavića
Po n-ti put
Sedam sunaca i sedam mesečina - Žoze Saramago
Pročitao Salemovo od Kinga. Nisam oduševljen u fazonu da ulazi u top3 knjiga koje sam do sad pročitao, ali svakako se radi o zanimljivoj i odličnoj knjizi. U nekmi trenucima King preteruje sa likovima koji se pojavljuju, mada, možda je i nephodno da bi čitalac postao i sam stanovnik Salemova.
Aj preporučite nešto 'leba vam, na fazon Džeka Londona, neka psihologija i to...
teri pracet, mali bogovi
Bandi, kakva je to psihologija u Dzeku Londonu, keve ti?
Ne znam kakvo je to pitanje, ''Sila života'' i ''Kralj Alkohol'' na primer, ako si pročitao i ne shvataš šta hoću reći onda nema svrhe ni da raspravljamo jer se nećemo složiti. Elem, svakako i njegova dela prožeta temom društvenih problema su puna psihologije... Nisam ni sva pročitao, to planiram, al' sam hteo da presečem malo nekim drugim autorom, ima vremena.
Нашо књигу о пореклу предака са мајчине стране, објављену 1974. године тако да обухвата и кеву, тетку и ујака као најмлађе. Зове се Ход по лету Врана. Вране су иначе засељак, добило име по неком Вранићу од кога сви потичу. Коначно нашо нешто што ће ми бити занимљиво.
Ima toga, ali ima i ono da Ameri u kategorizaciji i proceni književnosti stavljaju po značaju Braću Karamazove pored Mobi Dika. A Džek London ima tih momenata, samo nije dorastao evropskom realizmu (ako hoćeš nešto psihološko, a iz tog perioda, uzmi od Francuza Balzaka, Flobera, Stendala, a od Rusa Čehova i Dostojevskog, Švabe iz tog perioda izbegavaj). Nekako mi London spada u omladinsku literaturu, ko i Melvil. Što se tiče Amera, uzmi čitaj Tvena, bar je zabavniji. Ili još bolje Poa.
Dobro, ne kažem, Ameri su takvi kakvi su, nisam ni imao nameru da poredim sa evropskim autorima, samo rekoh šta sam zapazio. Ok, hvala na predlozima, cenim da ću nešto francusko dopletem.
Записи из подземља.
Записи из мртвог дома.
Danas mi nesto pade na pamet, sta mislite, dal je piscu zao kada u knjizi ubije nekog vaznog lika ili ih boli kurac? Bas skoro kad sam citao zlocin i kaznu pa kada je bila situacija kada Svidrigajlov zatvori Dunjicu u sobu i kada izgleda kao da ce da je siluje ja citam i zinuo, rekoh bas cu se iznerviram ako je siluje a verujem da bi Dostojevski to opisao vrhunski i potresno.
Ако причамо конкретно о руским писцима из реализма или уопште о писцима тог времена не може се рећи да је писцу жао, ако умре тамо неки Разумихин, али сигурно да се губи смисао описивања лика, ако ће скончати послије 40 страница, али са друге стране, ако та смрт оставља жељени утисак на читаоца или ако кроз ту смрт читалац лакше "прогута" поуку, мој одговор би наравно опет био - не. Утисак на било какав догађај из књиге повећава квалитет. Тад су се паре узимале на квантитет, нормално књига мора да има неки минималан квалитет, али уопштено циљ им је био да пишу што више. Што је и разумљиво. То је неко моје мишљење.
Dostojevski je i sam bio na rubu smrti, kontam da ga boli kurac.