Totali bilo bi lepo da uz link stavis kratak opis videa. Ovako ispadne kao neki spam
kahaha gusenje
NIVES CELZIJUS - GOLA ISTINA
https://youtu.be/k328-GbikCk
Knjiga funkcioniše kao Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Roršahov test zajedno. <3
I ostale delove imate na YouTube-u.
Zanimljivost o knjizi "Gola istina":
"Godine 2008, kada je Nives Celzijus napisala knjigu Gola istina, njena knjiga je proglašena najprodavanijom u Hrvatskoj, te joj je trebalo da bude dodeljena prestižna nagrada Kiklop. Naknadno je odlučeno da joj se ne dodeli nagrada zbog njene „loše“ reputacije i prošlosti. Nives je odgovorila pokretanjem sudskog postupka. Županijski sud u Puli odlučio je 2013. godine da se autorki mora priznati nagrada, koja obuhvata statuu i diplomu, te da joj se mora javno dodeliti, mada je nagrada Kiklop dostavljena poštom."
Čitam između redova. Nema boljih knjiga od tih.
Pročitao sam "Rat i mir". Konačno. Ranije sam počinjao više puta, pa odustajao.
I sad mi je trebalo 14 mjeseci, jer nisam čitao u kontinuitetu, i imao sam preča posla. Npr. učenje programiranja... Ali sam i ovo čituckao pomalo... i na kraju pročitao.
U "Ratu i miru" nisam iskreno naišao ni na jedan ono baš wow momenat.
Ali je bilo par elemenata koji su mi bili prilično interesantni.
Konkretno svidio mi se lik Dolohova i Pjera. Naročito Pjerova neka intelektualna zanimanja i njegovo čačkanje oko masonerije. Takođe mi je jako upečatljiv lik kneginjice Marije i njenog strogog oca i vaspitanja i njene izražene pobožnosti. Takođe jako mi je realan i životan lik Ane Mihajlovne Drubecke i na šta je ona sve spremna da bi pogurala sina u karijeri i stekla za njega neku korist. To su otprilike najjači utisci. Što se tiče Nataše Rostove ona je vrlo šarmantna i simpatična, ali po meni i nije toliko jak i interesantan lik. I na kraju Kutuzov je isto solidno prikazan i ta dešavanja u ratu. Ima dosta filozofije istorije, gdje se slažem s većinom što je rečeno, ali mi to isto tako djeluje često kao otkrivanje tople vode i dokazivanje opštepoznatih činjenica. Možda je to tad bilo novo i interesantno, ali ja sam imao utisak kao da čitam ponekad 20 stranica detaljnog dokazivanja stvari koje već znam.
Razlog što sam to čitao je najviše zato što su tu knjigu proglasili vrhuncem klasičnog realizma, i kao navodno baš realno prikazuje likove i život... ono ako oćeš da vidiš kako svijet funkcioniše to pročitaj. Mogu se složiti s tim u značajnoj mjeri, ali mi je takođe često knjiga bila i podosadna, a što se tiče filozofskih dijelova, recimo mnogo mi je jači utisak ostavio Dostojevski, Braća Karamazovi, onaj dio Pro et Contra i Veliki inkvizitor, to mi je možda jedan od najjačih utisaka iz književnosti uopšte.
U "Ratu i miru" nisam naišao na momente tog kalibra. Opet, vrijedi pročitati, kome se da i ko ima vremena i živaca.
To što sam rastegao čitanje i što nisam čitao iz cuga, nije mi ništa pomrsilo konce što se tiče radnje, mogao sam i dalje sve da pratim bez problema.
Zaboravih da dodam i da su ratna dešavanja jako dobro opisana i sav taj besmisao ratovanja i njegova stihijska priroda... mene ta tematika toliko ne privlači, ali kad se osvrnem unazad, stvarno je ratovanje opisano baš dobro i izuzetno realno.
Ja sam naišao samo na dva "wow momenta". Jedan je rat, a drugi mir (u stvari svet, to jest svetina). I u jedan i u drugi je trebalo ukomponovati na stotine likova, na hiljade emocija, misli, deskripcija, dešavanja, zatim ih ispreplesti i zamrsiti, i onda lagano raspletati...
To mnoštvo detalja na takav maestralan način udenuti u jednu monumentalnu kompoziciju, u jednu džinovsku slagalicu sastavljenu od milion delića - to je najveći wow momenat Rata i mira i proteže se na svih 2000 strana.
To si u pravu, lako je podcijeniti tu kompletnu kompoziciju, i to je onaj utisak što i ostane čovjeku u glavi. Ali nije mi to nešto što te onako na prvu zgrabi i natjera na neko razmišljanje. Zato i jest to realizam, čak možda i hiperrealizam, doživiš čitav jedan svijet, zato sam to i htio da čitam. Ali meni lično više možda leži psihološki realizam Dostojevskog. Tolstoj je ipak objektivniji i realniji, a Dostojevski više filozofski nastrojen i možda više ide u dubinu likova.
To. Tolstoj je slikar epoha, Dostojevski ljudskih duša.
Volela bih da nikad nisam uzela knjigu u ruke. Niti jednom u životu. Sve sam promašila.
Davno nisam čitao nešto ovako dobro i originalno!
https://youtu.be/6bLhwbzdO4o?si=TXObsA5iVgqm-4hh
https://youtu.be/hTWKbfoikeg?si=vWsLVz0V1IHAemIr
https://youtu.be/vabnZ9-ex7o?si=mFfXY-EwLbKDavsy
https://youtu.be/n6P0SitRwy8?si=BIOD-7SaYxJv49n2
Druže ovo su linkovi ne knjige lep pozdrav
https://youtu.be/m_IpuhbQjeA
https://youtu.be/wmp7i7M12yo