Историја Војводине
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Прво и основно, да напоменем, тему не отварам ради расправе о политици, сепаратизму и сличним курцима-палцима, већ о писанији о историји наше северне покрајине.
Имајући у виду њен историјски значај и да је подарила силна велика имена наше историје, самим тим у културе, ваљало би да има своју тему.
Друго, пошто је 25. овог месеца 94 године од Велике скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, додао бих и да на ту тему УГ Браник у Новом Саду одржава историјску трибину у амфитеатру СПЕНС-а у 18:30 у понедељак, са говорницима попут Чеде Антића, Мирослава Свирчевића и Дејана Микавице од звучнијих имена.... Ко 'оће доћ' нека дође....
Имате музеј хлеба у Пећинцима.
Вако. Панонско море -> Римљани -> Хуни -> Маџари -> Срби -> Маџари. То је то.
Брате Бачје, очекивах катанац од тебе.... Писаћу ја нешто ође кад ми дуне у главу нека креативна инспирација....
A sta, mi treba ovde da pisemo o istoriji, ali ne smemo nista komentarisati niti pljuvati nacionalne manjine? Pa to mu dodje kao vikipedija, iskljucivo istorijske cinjenice. Smor.
Што катанац? Катанац стављам на глупе теме. Овде може нешто да се научи.
Ladno sam otisao na tvoj profil da proverim jesi li moderator. Idukurac
Ја сам рођен тамо на салашу,
у равници крај малога рита,
љуљали ме таласи Дунава,
миловала Војвођанска жита.
Ту се спаја Срем, Банат и Бачка,
ту се грле три срца јуначка,
ту и дете родни салаш воли,
ту се срце са челиком бори.
Нападали на мој салаш вуци,
палили га и Немци и Турци,
убијали зору кад се јави,
мутили те, мој Дунаве плави.
Руке слабе, али воља јака,
за мном иду хиљаду момака,
не дам салаш крај малога рита,
не дам моја Војвођанска жита.
Ал' кренуће свадбе са салаша,
вратиће се ведре летње ноћи,
равница ће процветати наша,
хеј салаши, опет ћу вам доћи.