Ваш жешћи трип
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...
Ja tripujem da sam vidovit, tj. da ponekad imam vizije nekih događaja koji se još nisu dogodili. Ne mogu da proričem rezultate u kladži i to, nego neke nasumične stvari (ne tako male). I to ih prethodno sanjam. Sanjam sve i svašta, ali snovi koji mi se ponove, tj. sanjam ih identične više od jednom, to se za sada tri puta i dogodilo. Trenutno sam na tri od pet, dakle. Tj. imam još dva sna koja se ponavljaju, a nisu se dogodila.
Ti ko onaj Minority report :) Pazi da te ne strpaju u bazenče, povežu na elektrode i uposle da predviđaš zločine :)
S obzirom da mi se jedan od ta dva preostala sna odigrava na poprilično nepostojećoj svemirskoj stanici, malo je verovatno da će se obistiniti :D
Sanjaš sledeću reinkarnaciju, jednostavno :)
Mada i ja imam neke koji se uporno ponavljaju, ali to su neke opšte situacije: presedanje sa basa na bas, sam u nepoznatom gradu, monstrum koji me juri kroz noć a nemam gde da se sakrijem, monstrum napada a ja slabo naoružan, pas koji govori, lažno buđenje iz noćne more (ispostavi se da se iz sna budim u drugi san, još grđi), i tako...
I kod mene su male stvari, ali koje prethode nekoj velikoj. Jedan primer je da sam još kao klinac sanjao kako se sa iste strane zgrade vraćam tapkajući loptu, pa počnem da trčim kada se čuju sirene dok me sa prozora zove ćale jer počinje bombardovanje. Taj san se ponavljao, a identično se dogodilo desetak godina kasnije kada sam se vraćao sa basketa. Više sam se prepao što se baš tako dogodilo, nego što je stvarno počelo bombardovanje.
E sad, basket igram i igrao sam ga često, u to vreme sam gledao i partizanske filmove... ko zna šta se tu smućkalo u glavi i više volim da sve to pripišem nekom razumnom objašnjenju, ali eto, trip ponekad bude baš žešći :)
Mislim da snovi govore zaobilaznim jezikom. Ja sam par puta sanjao smrt bliskih osoba, a shvatio sam san tek kad se to dogodilo. A moj ćale, kad mu je umrla majka (nije ni bila bolesna, već iznenada), skočio je iz kreveta usred noći i rekao je kevi: umrla mi je majka. Ispostavilo se kasnije da je baš u tom trenutku baba i umrla. Nije posle nikad hteo da kaže šta je sanjao.
Nemam taj "dar", ali ga je moja keva definitivno imala. Sigurno znam za bar 10ak slučajeva da je nekog sanjala kako je umro i da je ta osoba baš u to vreme i umrla.
Ne samo familija , nego i ljudi koje nije videla po 20 godina.
Jebena zona sumraka...
Valdemare, daj ćaletu da čita izborne liste pred spavanje. Možda ubode.
ako nemas nekakvu korist od paranormalne sposobnosti koju posedujes onda bolje da je ni nemas
Ja imam sposobnost da dodirom USB porta restartujem računar. Na dva računara sam čak spržio ploču. Nemam objašnjenje, valjda kupim statički elektricitet, pa iz mene pređe na port i sjebe nešto oko napajanja. Ali dobro, ni to nije korisno.
Ili sam kao Neo iz Matriksa. To će jednom da bude korisno u borbi protiv mašina.
Pravilo broj jedan: Ako se dar koji ti je dat koristi za sticanje lične koristi, bićeš kažnjen.
Uh, onda sam bezbedan, nikom ništa dobro nisam doneo, pa ni sebi...
sada je pravi momenat da čujemo i pravilo broj dva
Ima zakona koji imaju samo jedno pravilo.
To je zakon jaceg
ruka koja razbija
tebi snagu daje
sve sto mene ubija
To je zakon jaceg
a i to je od Boga
to je zakon srca tvog
sto jace je od mog
https://www.youtube.com/watch?v=hRzVhtZ4LYM
добар сам некромансер, солидан
Лежим једном у соби девојке ми, она на факсу дакле сам сам у стану, притворим мало очи... и одједном продере ми се међу ушима глас "Бежи!". Не било какав, најприближнији опис тог крика би био глас Урук-Хаија из Господара прстенова. Мислим, није ми био први пут да сам чуо нешто, али то јесте било најупечатљивије из те категорије суманутог. Временом је престало, но свеједно...
PRENADAM SE DA JE SAMO TRIP
ja cu morati da cutim na poslu...def...sta sam ja sve govorio i koliko povoda da imaju za sta da me odrukaju sam govorio jbt...znate sta sad tripujem jebeno...da lik kojeg sam najvise zgotivio tamo hoce da me oslepi jebeno...navareni mozak je sklopio to sto sam najvise njemu govrio onoga sto ne bi trebalo...logicna je paranoja da cu izgubiti posao,to se moze prelako desiti jer sam ko degen pricao preslobodno sa raznima tamo...moj navareni mozak je sklopio to sto je pridobio moje poverenje pricajuci najslobodnije sto moze o stranci i odavajuci mi njihove ljute tajne,lik koji je u toj stranci 10 godina,takodje mi je pricao o tome kako se preljuto drogirao i sranja koja je pravio i mnogo toga da bi ja laganije njemu mogao da namestim otkaz nego on meni...ali da li je u pitanju vise uopste samo posao jebeno da mogu da izgubim...tamo su mnogi ljudi u fazonu da me nude kafom i to,al njima kad kazem necu oni su u fazonu OK...a on je u fazonu ajdeeee...pre nekih 16 minuta ochi su me preterano jako zapekle...jedno 20 puta vise nego kad mi je ortak kad smo se tukli kao klinci isprskao neki sprej ne secam se koje sranje je bilo al mislim da je to bio najveci bol u ocima koji sam osetio do veceras kad me prvo oko zapeklo tako prejako...posle fazon 40 sekundi sekunde drugo oko zapeklo isto toliko...onda sam ih operao i kad sam se obrisao na peskiru neko narandzasto sranje mislim da je vodenjasto kad sam krenuo prstom da prodjem preko toga da proverim,nestalo je,zato mislim da je vodenjasto,a toliko je malo i tanko da ne mozes pogledom reci...verovatno moj navareni mozak je istripovao preljuto i da cu se smejati ovoj paranoji sutra...ali nista ne mora znaciti...ipak moj navareni mozak cesto mnogo vise razmislja od mog strejt mozga...e sad moracu malo s tim likom da proverim neke stvari sutra
смејаћеш се :)