Porodične vrijednosti
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
ja kao diplomirani lingvista svima redom govorim da odjebu s tim
Ajde bezi, ako ima ovo nastavnica cistacica profesorka to je samo el se prirodno infiltriralo i to je ok
Ove varijante silovanja nas samo ubacuje u kroasan mod retardacije
Fazon postujes vise zenu ako joj kaes da je pajsad advokatinja
usrace se od respekta
Na silu izmišljati riječi i još tjerati ljude da ih koriste nije OK.
Kao što nije OK ni namjerno izbjegavati riječi koje se odnose na zanimanja u ženskom rodu, da bi dokazao neki glupi princip, ili odbranio srpski jezik od napada dženderizma.
Mislim, ima sad ljudi koji namjerno, iz inata, neće da kažu čak ni doktorica, što je sasvim normalna riječ. Neko im je izgleda čačno neki živac.
U Srbiji se kaze doktorka, ne znam sad kod vas, vuce mi na hrvatsku rec ovo doktorica
Kod nas uglavnom "doktorica"
pa da, ovi retardi koji sprovode zakon nasilu. Prirodna pojava
Imbecilno je to sveukupno, advokat ili doktor je titula dok je cistacica i kuvarica kerov kurac.
Titula nije advokatica ili doktorica tako da bukv ne poklapa se sa onim zvanjem u diplomi degradiro si ih
I kace ide vec tako daleko kako ce se zvati nebinarni advokat kad ne smes da ga zoves ni advokat ni advokatinja ajde sad
eo spisak svih novih rodova
2.Абимегендер: Повезан са дубинским, дубоким и бесконачним. Термин абимагендер се може користити сам или у комбинацији са другим родовима.
2.Адамас гендер (Адамас џендер): Род који је неодредив или несаломив. Људи који се идентификују са овим родом одбијају да буду категорисани у било који одређени родни идентитет.
4.Аерогендер (Ероџендер): Назива се и еваисгендер, овај родни идентитет се мења у зависности од нечијег окружења.
5.Аестхетигендер (Естетиџендер): Назива се и естетски род, то је врста родног идентитета изведена из естетике.
6. (Афектуџендер): Ово се заснива на променама расположења или флуктуацијама особе.
7.Агендерфлуx (Ејџендерфлакс): Особа са овим родним идентитетом је углавном агендер са кратким променама припадности другим врстама родова.
8.Алеxигендер (Алексиџендер): Особа има флуидни родни идентитет између више од једне врсте рода, иако не може да наведе родове у којима се осец́а флуидно.
9.Алиусгендер (Елиусџендер): Овај родни идентитет се издваја од постојец́их социјалних родних конструката. Значи имати јак специфичан родни идентитет који није ни мушки ни женски.
10.Амарегендер (Амареџендер): Имати родни идентитет који се мења у зависности од особе за коју сте емоционално везани.
11.Амбигендер (Ембиџендер): Имати истовремено два специфична родна идентитета без икакве флуидности или флуктуација.
12.Амбонец (Ембонек): Особа се идентификује и као мушкарац и као жена, а ипак не припада ни једном ни другом.
13.Амицагендер (Амикаџендер): Родно-флуидни идентитет где особа мења свој род у зависности од пријатеља које има.
14. Андрогyне: (Андрогин): Особа осец́а комбинацију женских и мушких родова.
15. Анесигендер (Анезиџендер): Особа се осец́а блиском са одређеном врстом рода упркос томе што јој је пријатније да се ближе идентификује са другим родом.
16. Ангенитал (Ангенитални): Особа жели да буде без било каквих примарних полних одлика иако се не идентификује као безродна.
17. Аногендер (Аноџендер): Родни идентитет јача и бледи у интензитету, али се увек врац́а на исто родно осец́ање.
18. Анонгендер (Анонџендер): Особа има родни идентитет али га не означава или би радије да нема ознаку.
19. Антегендер (Ентиџендер): Лако измењиви род који може бити било шта, али је безобличан и непокретан.
20.Анxиегендер (Анксиџендер): Овај родни идентитет има анксиозност као своју истакнуту карактеристику.
21. Апагендер (Апаџендер): Особа има апатију или недостатак осец́ања према свом родном идентитету.
22.Апцонсугендер (Апконзуџендер): То означава знати шта нису карактеристике рода, али не знати шта јесу његове карактеристике. Дакле, особа скрива своје примарне одлике од појединца.
23.Астергендер (Астерџендер): Особа има светао и божански/небески родни идентитет.
24.Астрал гендер (Астрални род): Имати родни идентитет који се осец́а као повезан са свемиром.
25.Аутигендер (Аутиџендер): Имати родни идентитет за који се осећа да је блиско повезан са аутистичним.
26.Аутогендер (Аутоџендер): Имати родни доживљај које је дубоко повезан са собом и личан.
27.Аxигендер (Аксигендер): родни идентитет који је између два екстрема ејџеендера и било које друге врсте рода. Оба рода се доживљавају појединачно без икаквог преклапања. Два рода се описују као супротни крајеви осе.
28.Бигендер (Биџендер): Имати два родна идентитета у исто или различито време.
29.Биогендер (Биоџендер): Имати род који је уско повезан са природом.
30.Блургендер (Блурџендер): Такође се назива родна збрка, блурџендер значи имати више од једног родног идентитета који се претапају један у други тако да ниједна одређена врста родног идентитета није јасна.
31. Боyфлуx (Бојфлакс): Особа се идентификује као мушкарац, али доживљава различите степене мушког идентитета. Ово може варирати од осећаја ејџендера до потпуно мушког.
32. Бурстгендер (Бурстџендер): Чести изливи интензивних осец́ања брзо прелазе у почетну фазу смирености.
33. Цаелгендер (Kелџендер): Овај родни идентитет дели квалитете или естетику из свемира.
34. Цассгендер (Kасџендер): Повезан је са осец́ањем да се род сматра небитним или неважним.
35. Цассфлуx (Kасфлакс): Постоји флуктуирајуц́и интензитет ирелевантности према роду.
36. Цавусгендер (Kевасџендер): Особа се осец́а блиском једном роду када је депресивна а другом када није депресивна.
37.Цендгендер (Сендџендер): Родни идентитет се мења из једног рода у његову супротност.
38. Цетерогендер (Сетероџендер): То је небинарни род где особа има специфична мушка, женска или неутрална осец́ања.
39. Цетерофлуид (Сетерофлуид): Иако је особа сетероџендер, њен идентитет стално флуктуира између различитих родова.
40.Цисгендер (Цисџендер): Цисрод – Бити цео живот уско повезан са родом који је додељен при рођењу.
41. Цлоудгендер (Kлаудџендер): Род особе не може се схватити или разумети због поремец́аја деперсонализације и дереализације.
42. Цоллгендер (Kолџендер): Различити родови су истовремено присутни код појединца.
43. Цолоргендер (Kолорџендер): У овој категорији боје се користе за описивање рода, на пример, розе род или црни род.
44. Цоммогендер (Kомоџендер): Особа зна да није цисродна, али ипак наставља да се тако идентификује неко време – као да јесте.
45.Цондигендер (Kондиџендер): Особа осец́а свој род само под одређеним околностима.
46. Делициагендер (Делишаџендер): Повезан са осец́ајем да имате више родова, али више волите један у односу на други.
47. Демифлуид (Демифлуид): Имати више родова, неки су флуидни, а други су статични.
48. Демифлукс (Демифлакс): Kомбинација више родова са неким родовима који су статични, док други варирају у интензитету.
49. Демигендер (Демиџендер): Особа има делимичне особине једног рода, а остале од другог рода.
59. Домгендер (Домџендер): Појединац има више родова од којих један доминира над осталима.
60.Дурагендер (Дураџендер): Имати више од једног рода, при чему један траје дуже од осталих.
61. Егогендер (Егоџендер): То је лични тип рода који идентификује искључиво појединац. Заснован је на унутрашњем осећају појединца.
62. Епицене (Еписин): Повезан је са снажним осец́ањем немогућности да се повеже ни са једним од два рода бинарног рода или са карактеристикама оба бинарна рода.
63. Есспигендер (Еспиџендер): Појединац повезује свој родни идентитет са духовима.
64. Еxгендер (Ексџендер): Одбијање да се идентификује са било којим родом у родном спектру.
65. Еxистигендер (Егзистиџендер): Родни идентитет особе постоји само када чини свесни напор да га оствари.
66. Фемфлуид (Фемфлуид): Особа је флуидна или варира у погледу женских родова.
67. Фемгендер (Фемџендер): Небинарни родни идентитет који је женски.
68. Флуидфлуx (Флуидфлакс): То значи бити флуидан између два или више родова са варијацијом у интензитету тих родова.
69. Гемигендер (Гемиџендер): Особа има два рода која су супротна, али се мењају и сарађују.
70. Гендербланк (Џендербленк): Родно празно – Блиско је повезан са празним простором.
71.Гендерфлоw (Џендерфлоу): Родни идентитет је флуидан између бесконачних осец́ања.
72.Гендерфлуид (Џендерфлуид): Особа се не придржава доследно ниједног фиксног рода и може имати више родова.
73. Гендерфузз (Џендерфаз): Више од једног рода се заједно претапају.
74. Гендерфлуx (Џендерфлакс): Род варира по интензитету.
75. Гендерпуцк (Џендерпак): Особа одбија да се уклопи у друштвене норме које се тичу родова.
76. Гендерqуеер (Џендерквир): Особа замагљује унапред зацртане границе рода у односу на родну бинарност или поседовање само једне врсте рода.
77. Гендер wитцхед (Џендервичд): Особа је склона идеји да има један род, али не зна који.
78. Гирлфлуx (Герлфлакс): Појединац се идентификује као жена, али са различитим интензитетом женских идентитета.
79. Хеалгендер (Хилџендер): Родни идентитет који особи даје мир, спокојство и позитивност.
80. Мирроргендер (Мирорџендер): Промена нечијег родног типа на основу људи у окружењу.
81. Омнигендер (Омниџендер): Поседовање или осећање свих родова.
el moguce prilagoditi na primeru advokat prema svakom od novopostojeceg roda
Ma ja kontam da je to insistiranje na tim terminima glupo, prvo zato što, ako se već želi rodna ravnopravnost, nije do kraja jasno koji termin ukazuje ženama više poštovanja. Za obe teorije se mogu naći argumenti.
Po prvoj teoriji više se poštovanja ukazuje, ako se koristi muški termin, kao što je i Cara rekao. Ako je ona žuljala klupu 4 godine da završi pravo, logično je da dobije istu titulu "diplomirani pravnik", kao i njen muški kolega. Korištenjem termina u ženskom rodu, "pravnica", potencijalno bi se ta titula degradirala.
Po drugoj teoriji, nema zapravo ničega omalovažavajućeg u ženskim terminima i oni treba da imaju jednako poštovanje kao i muški. To što se nama oni čine degradirajućim, ustvari pokazuje koliko smo internalizovali patrijarhalna shvatanja, po kojima je sve što je žensko nekako manje važno.
Pošto ima argumenata za obe škole mišljenja, meni nije jasno zašto se sad toliko forsira to da se za žene moraju koristiti termini u ženskom rodu.
Međutim, prema cijeloj toj stvari ja sam ravnodušan. Imam pametnija posla kojima ću se baviti.
Još su mi manje jasni ljudi koji se zbog toga trigeruju i od toga prave neku temu.
Mene realno boli stojko oće li se koristiti termin profesor ili profesorica za neku ženu koja nešto predaju. Znači apsolutno me zabole. Nije mi jasno što se ljudi oko toga lože.
Lupate glavu oko nebitnih stvari, sasvim normalno moze da se zivi i bez uplitanja u ova pitanja
Loze se el im neko na silu natura. Isto kosto nasilu forsiraju pedere pa idu na kurac svima
Isto ko i jevropa i evropske vrednosti. Isti centar bukv. Da ne kazem soros
Inace ovo sa realnim postovanjem nema nikakve veze radi se o cistom useravanju u jezik pod izgovorom ljucki prava
https://x.com/InjacZeljko/status/1794725452810224099
kratko i jasno
Lupate glavu oko nebitnih stvari, sasvim normalno moze da se zivi i bez uplitanja u ova pitanja
+1
Veci mi je problem cena grafickih, mora da se pljune bar 500 - 600 evrica za pristojnu, dokle vise jbt, okrenimo se resavanju pravih problema
Ипак је ово много већи проблем који заслужује посебну тему.
haha galantni prioriteti
hahah evo jos jedna banana jovoru od miroljubivih njemaca
https://www.index.hr/vijesti/clanak/porasle-deportacije-u-njemackoj-ove-godine-deportirano-6316-ljudi/2571778.aspx?index_ref=naslovnica_vijesti_najnovije_d
Sedim u jednom uglednom krugodvojkaškom lokalu, iza mene cca 13 kokošaka.
“Je l znate da Ilija ne veruje da je bio genocid”
Uzdasi
Žene će nam glave doći
Ne volim te Ilija zato što si negator