
Један од архаизама спортског жаргона који најчешће користе бардови новинарске и тренерске струке.
Играч који има виц представља фудбалског уметника, вештог дриблера, са одличним прегледом игре и добрим пасом који је у стању да једним потезом реши утакмицу. Као некад: Шекуларац, Џајић, Милутиновић, Моца Вукотић, Сафет Сушић, Пикси, Савићевић, Просинечки... Док смо у нашем фудбалу имали такве уметнике који су на терену причали вицеве, шалили смо се равноправно са целим светом, тј. са многима смо терали спрдачину. Данас код нас играју махом спрдачине од фудбалера.
- Господине, Живадиновићу, како коментариште киксеве Звезде и Партизана у овом колу? Шта то фали вечитима да би играли боље?
- Знате, господине Анђус, нама фале играчи који имају виц у игри, као што је то некад био Дејан Савићевић. То је тип играча који недостаје у нашем фудбалу. Ви знате да сам га ја открио док сам био тренер Будућности и он је...
- Да, господине Живадиновићу, идемо на укључење, имамо гледаоца на вези. Хало!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
A gde je Mance?
Еееее... Манце је био расни нападач, али није био дриблер. Ако ћеш неког из Партизана ко је играо осамдесетих, а имао је виц што би рекао бард, онда су то били Звонко Варга и Ушке Вучићевић. Поготово Ушке, који се зезао на терену.