Najbucnija vrsta patriotizma. Svi oni koji za letnji raspust dodju u milu nam zemlju, nekako je najvise vole, i branili bi je, tako, na daljinu, do poslednjeg u njoj prisutnog "domaceg izdajnika". Valjda nam je zemljica najlepsa leti.

Ova pojava se karakteriše ogromnom dozom patetike, kiča i šunda propraćenim nekontrolisanim prolivanjem patriotskih suza.
Obično su to persone koje su napustile Srbiju još kao klinci i otisnule se u zapadnu Evropu gde su kopale kanale i čistile toalete dugi niz godina i nakon toga naprasno shvatili da nisu ni trebale da odu iz Srbije, jer ipak, rodna gruda je to, a i nisu bili dovoljno inteligentni da nauče jezik zemlje u koju su otišli da bi dobili neki pristojniji posao.
Svako leto posećuju svoje rodno mesto da bi stavili još kojeg kamenog lava, mačku, tigra, vuka na svoju kapiju. Naprave i žurku "da ostali puknu od muke", gde se, naravno, služe domaći a i specijaliteti zemlje u kojoj žive, koji čisto služe da i "ovi naši" okuse Evropu. Naravno, o njihovim životima smo informisani preko lajv emisija u koje se uključuju da nas pozdrave, naruče neku pesmu za koju niko nije čuo i obaveste rodbinu da su dobro.
Naravno, oštro preporučuju da se ne ide iz Srbije, niti da se završavaju škole, jer su njive prazne a plodne i mora i njih neko da obrađuje ne bi li ova Srbija stala na noge. O muzičkom ukusu se ne diskutuje, svaki alternativni pravac se oštro osuđuje.

Probijanje glave onima koji su manji Srbi od njih paradiranjem kolima sa srpskim zastavama kroz selo, izbacivanjem patriotskih slika i pesama na Fejsbuk, odbrojavanjem dana do dolaska u zavičaj i snevanje snova o zavičaju svake noći. Snova u kojima najnovijim Audijem iz kog piči najnoviji album Dada Polumente lete kroz selo.