Čuvena urbana legenda po kojoj iz domaćeg klozeta pobegneš u nemački.
Gastarbajterska ispovest iz harema:
"...Inače, dobro je. Ovaj novi posao higijeničarke i naplaćivačice usluga u javnom klozetu mi je doneo nova interesantna iskustva.
I ovde radim sa ljudima, kao i u mesari dok sam bila, samo što mi ovde dolazi kud i kamo manje kulturna i probrana klijentela.
Bude tu svega, zaista. Klinci se nekad šale sa mnom i spominju replike iz čuvene scene sa Evom Ras i Nikolom Kojom iz filma " Mi nismo anđeli ", a padaju i konkretne ponude za seks.
Bude i nepristojnih korisnika, koje sam prinuđena da uz primenu dozvoljene sile ( u granicama propisa ) isteram napolje.
Ali mi je najmilije to što je ovaj posao kao neka humana misija, jer nema lepšeg osecaja nego kad neko izađe iz kabine i sa zahvalnošću i olakšanjem me pogleda i kaze : " Uh što mi je lakše... "
I tako.... Shvatila sam da mi je izgleda sudbina da radim poslove koji su u vezi sa ljudskim probavnim sistemom i lancem ishrane. Samo što sam sad na kraju tog sistema ( OUTPUT ), a dok sam bila u mesari sam bila na početku ( INPUT ). A sve se to svodi na isto. Jedi, seri, spavaj, radi i tako promiče zivot."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.