
Уобичајено питање најближе вам комшинице која џоџи по цео дан на капији, и жмирка као сврака на југовини шпијунирајући попут Шерлок Холмса. Најчешће стидљивим, измењено-љубазним гласом одговарамо: "Ето мало до продавнице" или "Одох до града часком", и сачекамо реакцију: "Ако, ако..."али кад нам после више година прекипи...
-Мики, где си то кренула? (сладуњавим ишчекујућим гласом)
-На Марс! (Бесно, након година трпљења добросуседског иживљавања)
-(О-О)
Касније:
-Миливоје, знаш ти шта ми Цица рече данас кад је питах де је пошла: На Марс!
-Море све се то избезобразило, није код куће васпитано...
-А и да си је видео како се обукла (пакосно), сигурно иде код неког љубавника, прокурвала се...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
uuuu istina istina
+
ijaooo
+++++
sigurno se prokurvala
+