Уобичајено питање најближе вам комшинице која џоџи по цео дан на капији, и жмирка као сврака на југовини шпијунирајући попут Шерлок Холмса. Најчешће стидљивим, измењено-љубазним гласом одговарамо: "Ето мало до продавнице" или "Одох до града часком", и сачекамо реакцију: "Ако, ако..."али кад нам после више година прекипи...
-Мики, где си то кренула? (сладуњавим ишчекујућим гласом)
-На Марс! (Бесно, након година трпљења добросуседског иживљавања)
-(О-О)
Касније:
-Миливоје, знаш ти шта ми Цица рече данас кад је питах де је пошла: На Марс!
-Море све се то избезобразило, није код куће васпитано...
-А и да си је видео како се обукла (пакосно), сигурно иде код неког љубавника, прокурвала се...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
uuuu istina istina
+
ijaooo
+++++
sigurno se prokurvala
+