
Уобичајено питање најближе вам комшинице која џоџи по цео дан на капији, и жмирка као сврака на југовини шпијунирајући попут Шерлок Холмса. Најчешће стидљивим, измењено-љубазним гласом одговарамо: "Ето мало до продавнице" или "Одох до града часком", и сачекамо реакцију: "Ако, ако..."али кад нам после више година прекипи...
-Мики, где си то кренула? (сладуњавим ишчекујућим гласом)
-На Марс! (Бесно, након година трпљења добросуседског иживљавања)
-(О-О)
Касније:
-Миливоје, знаш ти шта ми Цица рече данас кад је питах де је пошла: На Марс!
-Море све се то избезобразило, није код куће васпитано...
-А и да си је видео како се обукла (пакосно), сигурно иде код неког љубавника, прокурвала се...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
uuuu istina istina
+
ijaooo
+++++
sigurno se prokurvala
+