Uobičajeno pitanje najbliže vam komšinice koja džodži po ceo dan na kapiji, i žmirka kao svraka na jugovini špijunirajući poput Šerlok Holmsa. Najčešće stidljivim, izmenjeno-ljubaznim glasom odgovaramo: "Eto malo do prodavnice" ili "Odoh do grada časkom", i sačekamo reakciju: "Ako, ako..."ali kad nam posle više godina prekipi...
-Miki, gde si to krenula? (sladunjavim iščekujućim glasom)
-Na Mars! (Besno, nakon godina trpljenja dobrosusedskog iživljavanja)
-(O-O)
Kasnije:
-Milivoje, znaš ti šta mi Cica reče danas kad je pitah de je pošla: Na Mars!
-More sve se to izbezobrazilo, nije kod kuće vaspitano...
-A i da si je video kako se obukla (pakosno), sigurno ide kod nekog ljubavnika, prokurvala se...
uuuu istina istina
+