Na SOS kanalu je nekada postojala emisija (možda i sada postoji, nisam siguran) čiji je koncept bio da pronalazi stare, ali za srpski (i ex-Yu) sport zaslužne sportiste. Veoma pohvalno, jer su se mnogi našli u milosti države koja ih je kao i sve ostale zaslužne građane stavila u poslednji razred "brzih pruga Srbije". To je takođe bio i dobar način da mladi saznaju za sportiste koji su bili sportisti svim svojim bićem i koji nisu bili ni glupi ni umobolni niti su predstavljali pokretni cirkus.
Ovo pišem, jer mi se čini da je totalno nebitno današnjoj omladini, ali i mnogima koji su rođeni u poslednjoj dekadi SFRJ, a da im je najbitnije gde su koji od preživelih kriminalaca sa "vrelog beogradskog asfalta". Diče se poznavanjem istorijata i životnog puta bagre, nitkova i lupeža, seljobera koji su utokama lečili komplekse, uz pomoć režima (koji i verni pratioci pljuju) rasturali drogu po Srbiji (koju toliko vole), pljačkali i ubijali i one poštene i vredne Srbe koji su po merilima većinskog dela stanovništva "glupi, pa ne znaju".
To je sramota za nas kao narod, da se mladi hvale poznavanjem takve materije a da bataljuju školu i ostale bitne stvari iz nje (i koliko god da nam je sistem školstva konfuzan, ipak se može učiti i naučiti). Uz kneza Lazara rame uz rame stoji Kristijan Golubović i ostala kompanija.
Sramota.
Za svaku osudu i prezir.
