Nezaposlena sredovečna alapača.
Nikad kod kuće, uvek u pokretu, krstari ulicama kao da ih premerava. U prolazu svrati do komšinice na trač partiju, a onda kreće dalje jer, jelte, informacije moraju da se šire. To je njena misija, pobogu.
Upoznata sa svim dešavanjima u užem i širem komšiluku. A što i ne bi, kad joj se može. Deca odrasla, žive svoj život, muž po ceo dan na poslu rmbači da njoj bude lepo, pa oseća da mora i ona da bude od neke koristi… što najčešće i jeste, svojim sestrama po dugom jeziku željnih sočnih glasina.
U snovima nastavlja da metri ulicama svog naselja i planira sutrašnju rutu, neće ona dopustiti da joj dan ode uludo. A i šta ako joj nešto promakne, da ne čuje zlo…?
-Ženo, stigao sam. Postavljaj, pa da pregrizem nešto, umirem od gladi.
-Dragi… i ja sam se vratila pre pet minuta, nisam danas ništa kuvala… bila sam do komšinice Mice, pa onda kod Jovanke… pa onda…
-Aman ženska glavo, pa dokle ćes više da krstiš ulice i izigravaš geodetu? Da ja tebe lepo zaposlim u katastru za nepokretnosti… kad već premeravaš tuđa dvorišta, da ih ne premeravaš za džabe…
