Sarma od kiselog kupusa... Uz Nikolu Teslu, šljivovicu, Boj na Kosovu koji nikako da se završi već preko 6 vekova i genetski usađen inat, to je ono što svaki autentični Srbin smatra za svoj nacionalni zaštitni znak.
Ali, ako zagrebemo malo dublje po tom pikantno mirišljavom i dobro ukrčkanom loncu sa sarmama, možebiti pokapiramo i stvarnu istinu o tome gde je pravo mesto na geopolitičkoj mapi sveta za jednog autentičnog srpskog uživaoca gorepomenutog jela.
EU, Rusija, Azija..?
Sarma(ili turski "sarma", khm...) sasvim jasno asocira na to odakle potiče ovo jelo, tako da neka veća pojašnjenja o originalnom poreklu recepta nisu potrebna.
Ali Turci, kao ni ostali bliskoistočni narodi, uopšte nisu znali za kiseli kupus(ne koriste ga čak ni danas), a o tome da se za pripremu sarme koristi svinjetina, svinjska mast, suva svinjska rebra i slično, da i ne govorimo, iz svima poznatih razloga.
A svi dobro znamo da sarma nije ni za kurac kad je posna ili ne-daj-Bože od teletine!
Kiseli kupus, iliti kako ga u njegovoj postojbini Nemačkoj zovu, "sauerkraut", je nešto što sami Nemci misle da potiče originalno iz njihove pokrajine Baden-Virtemberg, mada se Strazburg smatra za prestonicu(Strazburg je bio kroz istoriju čas francuski, čas nemački).
Ali, opet ali! Nemci imaju krajnje bangljava jela od kiselog kupusa i sve se svodi na to da taj kupus jedu samo kao ribanac, a o tome da postoji neko složenije jelo od kiselog kupusa ni reči. Ponajmanje ne nešto što čak i izdaleka liči na srpske sarme.
Pomenuti su i Nemci i Turci...Pažljivom čitaocu je sasvim jasno da Rusi neće nigde biti pomenuti, a niti bilo kakvi Sloveni, niti bilo kakav slovenski ukus za jela.
Jednostavno, Srbi ne vole šči. Ni po receptu, ni po sastojcima.
Ali ne vole ni nemački sauerkraut kuvan u belom vinu, a niti tuske sarme bez kiselog kupusa i svinjetine.
To sve jedu samo ako moraju i ako baš ničega drugog nema!
Ukratko, jedemo mi njihova jela, nije da ne jedemo, ali samo pod moranje i na silu...nikako zato što želimo to sami.
Kad kuvamo sami za sebe, mi onda mešamo sastojke onako kako mi to želimo. Ponešto sa zapada, ponešto sa istoka, malo više od nas samih(ona rebra sa tavana za između sarmi), pa onda ispadne dobro...
Nijedan recept od komšija nam ne odgovara iz razumljivih razloga.
Jeste, ali za taj naš recept treba tako mnogo sastojaka i svi su skupi, mi nemamo para, a i ona zaliha rebara sa tavana koja daje aromu je odavno nestala.
Ako zajmimo od komšija, moramo da zajmimo i od jednih i od drugih, pošto nam jedni daju samo jedno, oni drugi samo ono drugo, a nama trebaju obadva.
...Da, dobra ideja, vratićemo to svima njima vremenom, ali nemamo više ona samo naša rebra sa tavana, pojedena su sva, do poslednje koščice.
Neće to mirisati na prave sarme nikada, bez tih, samo naših suvih rebara sa našeg tavana.
Znači, prvo moramo da imamo zalihu na tavanu, ako ćemo da se zajmimo po komšiluku...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
rispekt!
Kurde razbio si defkom, pa još sve razlažeš kroz sarmu. Ide plus, a ima da se nađe i patrik.
Detaljna analiza, sjajno :)
+++
Добра +
Hvala, hvala, hvala....
:klanja se: :-)
Pa još Kinezima dok dadnemo za beli lukac...:)
+
sarma, sarma++++
Prekido' se čitajući. Nimalo humoristična defka, a tako dobro objašnjena. Plus ide.
Jebiga, ja samo ovu jedem, tj. od teletine. Nikada neću probati tu sa svinjetinom, ali mislim da ne može kučiti našoj bosanskoj. Samo da se zna! ;)
Dobra je i ona sa lišćem od grožđa.
japrak
+1
Za sarmu uvek +čina
Koi sarmicid, nevera.
Meni i dalje ne ide u glavu kako se prase umotalo u list kupusa... I ko je prvi umotao.
+
Umotala ga neka pra-pra-pra-prabaka da ne nazebe... :-))
Super ova! +++
nema mog komentara... ova ide u onaj deo gde je i Musa, ne smem da odaberem da je ne skrnave oni što ne čitaju...
vrhunsko pisanije ++++
Mene najviše plaši da ćemo postati podstanari pod tim istim tavanom.