Mizantropija ide na level 100. Ili na level Volge iz devestosedme za nas u kojima teče krv ruskih propalih emigranata, odnosno nas sišlih s Besne Kobile.
Tu je dreka, ukćanje, povici, brektanje, nivo ljudomrštva raste a uvek se nađe i neko da savetima doprinese istom: gle sad, odakle se stvori i ovo čičište iz gornje ulice? Svako zna, svako upućuje, svako vidi ono što drugi ne mogu, svi ostali su idioti, kilavi, slabi, glupi, maloumni, usporeni. Gledaš sa strane, vidiš majmune oko vatre kako se deru, domine mučno naslagane evolucije obaraju se za tili čas jedna za drugom, pa se onda aristokratski osetiš iznad toga ko Stevo Žigon u ulozi Princa Pavla. I svi ti pogledi zajapureni, iskeženi, to posrtanje pod teretom, jedan vuče ovamo, drugi tamo, ne, ne, ne, zaista ne mogu ja to, s umornoprezrivim osmehom jednom rukom nonšalantno odmahuješ, a drugom blago prelaziš preko čela da ukloniš nevidljivu migrenu koja se kao maglina skuplja oko glave... Gde je moj čaj, kolutići s vrhova Urala, i Politika iz dvaestreće?
- op op op aj aj drž drž!
- bež bež bež!
- drž drž bre!
- tamo bre tamo jel vidiš!?
- stani nema zašta da uvatim!
- za kurac me vatiš, pa za ručku, za ručku!
- ne guraj ne guraj, sad sad sad!
- okreći okreći!
čičište iz gornje ulice - vidi ga, mlado, ništa ne zna...
- (mrš bre u kurac, stavio si ruke na leđa, ceo život jedeš govna)
- daj daj daj, ovamo ovamo!
- na kant na kant!
- ajde bre diži, esi jeo leba!?
- ma nije teško bre, nego kabasto nezgodno bre!
- diži diž gore pazi! vaza! vaza!... tras cangr!
čičište iz gornje ulice - u papučama se ništa ne nosi kažem ja...
- (u jebo te Sveti Jovan, onaj zimski, jebo te Ilija Simkov)
- otkuj mu noGIce otkuj mu noGIce!
- ma ženi ti otkujem nogice, esi normalan bre ti jedva smo sklopili!
- rasturaj rasturaj! čekić čekić mi dajte!
- odakle da ti dam some, ne držim u džepu!
čičište iz gornje ulice - eee oni stari majstori bez čekića nikad nisu bili...
- (jaoo deda nakusaću ti se panaije! stenje pod teretom)
- izvaljuj prozor! izvaljuj! kroz prozor, kroz prozor!
- gde ćemo kroz prozor visok tri metra!
- ma zid da srušimo! ruuuuuuši sve! ruši vučića!
- ne seri bre, daj ovamo, ovamo na druga vrata!
čičište iz gornje ulice - u moje vreme ja sam sam unosio po tri kreveta i dva oramara odjednom u kuću...
- (uuuu pa jebaću ti unuku kad tad, more i unuka ima ti jebem!)
- ne mož na vrata! ne mož na vrata!
- nazad nazad! skidaj vrata, pazi prste na šarke!
- ajoooooj!
- pa reko da paziš, ćorčo!
- podvuci se ispod, podvuci!
- ljudi ne slušate me uopšte, uopšte me ne slušate, nemož ovako da se radi
mora prvo skica da se napravi...
- stani bre, stani! viš da se zaglavilo, stani, spuštaj da vidimo kolko ima živih!
čičište iz gornje ulice (prihvata skuvanu kafu) – a kažem ti Rale, pre tries godina za opkladu sam uneo krevet kroz odžak, kroz odžak kažem ti, c-e-o k-r-e-v-et!
- (e sad si ga preterao!) daj mi tu lopatu molim te!!!!
...
- Jeli bre, šta radiš ti tu za tim komjuterom dok mi ovamo izginusmo???
- A ima vas dosta, da ne smetam, prelistavam Politiku iz dvaestreće, da li znate da ima sve digitalizovano na internetu, sjajna stvar, sjajna!!!... (srk iz šoljice al ne iz one džombaste Donkafe usrane, nego iz one male, aristokratske na kojoj je našaran idiličan momenat gde rendom romeo uz manodlinu kleko rendom juliji ispod drveta pa joj traži pičku)
- Ma dolazi bre ovamo da ti ne dođem, pridrži ovde leđa mi pukoše!!!
- Ah, dobro oče, ako tako kažete, samo znate da i d-r Trifković i d-r Cincar Marković ne preporučuje prisustvo unošenju stvari u dom, za ljude sklone jektici, neurozi i mizantropiji...
