
Приповетка Милована Глишића која својим слатким насловом нимало не наговештава саму радњу и њен помало застрашујућ развој.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
o cemu se bese radi tu?
То је прича о неком капетану Сармашевићу који глоби све своје сељаке, искоришћава их, (углавном се ради о друштвеној неједнакости), а највише од њих материјално и ментално страда сељак Радан-њега у филму одлично глуми Берчек, који чак и поремети памећу и стално му се привиђа неко црно дете које се церека, и које му је наводно једне ноћи на гробљу загризло главу шећера што је хтео да је поклони капетану и окрњило је види га у облацима, у бунару, у реци-човек потпуно скрене. Ја сам гледала филм као баш мала и сећам се да дуго нисам смела да заспим и да сам пар пута и сањала оно црно дете. Е да, имаш причу на овом линку: http://www.tvorac-grada.com/knjige/milovanglisic/glava.html
А имаш и на Јутјубу сцене из филма:
http://www.youtube.com/watch?v=P2ModvPim5c
Hvala lepo :)
Inace ova prica je (bar po meni) napisana kao komedija,i iskodao sam se od smeha kad sam je citao.Zbog cega je adaptirana kao horor/drama ne znam.
Да, ту си у праву, уопште немаш тај осећај страха док читаш причу, у драми је то све појачано до те мере да ако си мало дете не можеш после ноћима да спаваш.