Onaj neprijatan osećaj kada si u gostima i imaš potrebu da pobegneš glavom bez obzira, ali ti vaspitanje i krajnji obzir nalažu da ostaneš još malo, kako bi ispoštovao makar onaj minimum boravka.
..I tako ti pričam, nije dobro, teško se živi..Kraj sa krajem se..
- Ma ne brini se ništa, mora biti bolje. Samo pozitivan stav i vera u sebe, inače čovek prolupa, mora se gurati dalje.
- A i nisam najzdraviji, žiga m e sve u stomaku, plućima, koče mi se noge..
- Ma stres, opusti se, nije to ništa strašno. Prolazna neka boljka.
- Pišam krv i serem nekoliko puta dnevno. Para mi šuljeve, mislim da sam i neku polnu bolest zakačio, ide mi gnoj..
- Da..E ja bih sada stvarno morao..
- A za lekove odakle mi? Juče nisam skoro ni jeo, žena od kad me je ostavila sve uz kurac..
- E morao bih da krenem..
- Mislim da ću početi da pušim za namirnice, šta ću, ne znam ništa da radim a..A..E gde nestade?
