Nepisano pravilo je da će svaki glumac, koji se za vreme uspešne glumačke karijere upusti u vode režiranja i pisanja scenarija sebi dodeliti najbolju moguću ulogu u kojoj će biti najhrabriji, najpravedniji, najmudriji, najjači, najbolji, najbrži na revolveru i najromantičniji lik sa najsmešnijim forama koji je ujedno i najbolji jebač i ima najveći ud.
Tačno je da će on najbolje interpretirati emocije koje je zamislio u scenariju i da je posao uglavnom dobro odrađen, ali nemoguće je ne primetiti izvesnu dozu narcizma.
Mel Gibson u filmu "Hrabro srce".
Klint Istvud u filmu "Gran Torino".
Dragan Bjelogrlić u serijama "Vratiće se rode" i "Senke nad Balkanom".
Silvester Stalone u filmovima "Rambo" i "Roki".
Posebna kategorije ove pojave je Radoš Bajić koji je u svakom svom projektu mrčio sve žensko što se pojavilo na ekranu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
To je izmislio Gojko Mitić sredinom swdamdesetih.